Је ли могућа поезија након Сребренице?

Поезија не постоји тачно два и пол десетљећа. Језик је оставши закопан већ дуго код нас изгубљен а потрага траје толико, да се стигло ровити по примарним, секундарним и терцијарним гробницама. Од свог тог претурања годинама настали су и неки стихови. Пјесме понајчешће постоје онда кад саме себе излажу немогућности пјевања или неизрецивом. Није то почело од јучер, нити само код нас, тек шест година прије Кјубрика и краја свијета. Језик не постоји сигурно и дуже.