Даница Поповић: Раст БДП у Србији од пет одсто у првом кварталу за сада само маркетинг

Раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији од пет одсто у првом кварталу 2020. године не значи много јер се у статистици привредног раста стопе мере у интервалима од једне, пет и десет година, па то за сада служи само за маркетинг, рекла је данас професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић.

Поповић је у интервјуу агенцији Бета рекла да јој тај податак личи на пролазно време на 50 метара у маратонској трци "и тиме се нико озбиљан не хвали".

Председник Србије Александар Вучић рекао по објављивању тог податка да је "апсолутно сигуран да ће Србија због таквог раста БДП у прва три месеца ове године бити прва у Европи и међу најбољима у свету".

"Вучић је ових дана дана предвидео да раст у другом кварталу буде нула одсто, а да у наредна два, до краја године буде негативан. Чему онда хвалоспев расту од пет одсто у првом кварталу", рекла је Поповић.

Додала је да је "реч о безобзирном маркетингу владајуће странке".

За разлику од "жутих" (претходне власти у Србији) који су, како је рекла, непрестано бележили привредни раст, већи од пет одсто годишње Српска напредна странка (СНС) то никада није успела."

"Да је реч о маркетингу потврђује и податак да је српска статистика прошле године престала да објављује кварталне 'флеш' оцене привредног раста јер су резултати били лошији, а већ је редовна пракса да власт излази у јавност само када се остваре добри резултати", рекла је Поповић.

Србија ће, према њеним речима, вероватно имати најмањи пад БДП јер нема море ни развијену саобраћајну делатност те стога неће ни пад БДП бит толико снажан као у земљама које имају развијену туристичку и саобраћајну привреду.

"То је логика типа – нисмо ни имали аеродроме, па није пао број полетања. Ако је и до маркетинга, много је", рекла је Поповић.

Србија, како је рекла, има прилично лошу структуру БДП-а" у којој пољопривреда има изузетно хипертрофирани удео, скоро осам одсто, а у развијеним земљама испод један одсто.

Оценила је да је тај разлог услед кога Србија спорије пада током епидемије, у ствари, 'тужан' је немамо динамичну и међународно интегрисану привреду, па кад свет пада, Србија не пада.

На питање да ли је министар финансија могао да допусти или можда сам измисли "паре из хеликоптера", Поповић је рекла да је не забрињава понашање министра финансија, "јер тамо, као и на свим осталим функцијама, главне одлуке доноси председник државе".

"Председник је како се види, прилично исхитрено, поделио свим пунолетнимм грађанима по 100 евра", рекла је Поповић.

Истакла је да је отприлике толико Србија уштедела кумулативним трогодишњим смањењем пензија и "уместо да пензионерима сада театрално врати новац и једном се у јавности покаже као озбиљан државник, Вучић тај исти износ дели као мађионичар у предизборне сврхе".

"А изборе би добио и без тога. Како и не би, када је и међународна заједница званично саопштила да Србија више не личи на демократију", рекла је Поповић.

На питање како оцењује листу приоритета инвестиција из плана "Србија 2025" и оних које су до сада реализоване Поповић је рекла да "возови иду све спорије, да ниједан пут није завршен, а на све то, више немамо ни главну железничку станицу у Београду".

"Србију сваке године напусти 50.000 грађана, који више не желе да чекају да Вучић оде или да се укине партократија или и једно и друго, па да се коначно отвори могућност да тај привредни раст заиста достигне неки већи ниво", рекла је Поповић.

На питање да ли Србији постоји нека институција осим Вучића, Поповић је рекла да "овде ни институција геометра више није сигурна".

Недавно смо, како је рекла, "били сведоци како председник обавештава јавност о тачној дужини пута Краљево - Нови Пазар, не користећи мапу, већ искуство које је стекао јер је колима прешао тај пут".

"Нисам сигурна да било ко у овој држави има снаге или воље да му се супротстави", рекла је Поповић.

А разлог за то, како је рекла, лежи у институцијама које су престале да функционишу.

Поповић је рекла да скоро сва битна места у државној управи заузимају вршиоци дужности који могу бити смењени кад год се властима свиди.

"Ко би у таквој атмосфери преузимао одговорност за било шта? И зашто би било коме са в.д. статусом било важно да јавно каже председнику да греши, или да не зна о чему говори", рекла је Поповић.

На питање како процењује локалну и глобалну економску кризу због пандемије вирусом ковид-19 Поповић је рекла да је пандемија у САД однела више жртава него вијетнамски и корејски рат заједно, а привредна ативност бележи највећи пад од времена Велике економске кризе из 1929. године.

"Путања опоравка ће по свој прилици бити узлазна и стрма, тако да у целини и америчка и светска привреда имају шансе да се успешно опораве у скорије време", рекла је Поповић.

Процена је, како је рекла, да су развијене земље до сада исплатиле десетоструко већи износ економске помоћи него у великој кризи из 2008. године, а та мера је спроведена у прави час, тако да ни резултати неће изостати.

"У Србији, са оваквим институцијама и док председник броји километре ауто-пута, развози респираторе и рачуна у децималу колики ће нам бити тромесечни раст, скоро је сигурно да од нашег високог годишњег привредног раста неће бити ништа", рекла је Поповић.

Додала је да ће се "Србија можда и опоравити од ове катастрофе, али након тога, нема основа за брзи привредни раст".

Истакла је да пре свега недостаје то да људи сами преузму одговрност и сами присвоје сваки свој пословни успех, "чега нема ни на видику".

(Бета, 09.06.2020)