“Доста је, гос’н Пајо”. “Нека, нека, мајсторе, само ти додај…” А после ручка су наизменично трчали у тоалет…

Никада се није знало како ће да реагује. Мирјанина мајка је фантастично правила шолет. Најлепши је био са говеђим репом, када се исече доста црног лука, и дуго заједно динста, а онда би додавала алеву паприку и посолила. После тога је ишао пасуљ, који би се у једној води прокувао, и на тихој, божанственој ватри се кувао шест сати. Петком се носило у пекару да се крчка, а јели су га суботом. – Шта има за ручак? – Јеврејски пасуљ. – Дај, да бацим то. Настајала би