BBC vesti na srpskom

Председнички избори у Америци 2020: Жене и политика - да ли за њих важе другачија правила

Од тога да се доживљавају као бесне до питања о мајчинству - да ли се према женама у политици опходи другачије?

BBC News 02.11.2020
Kamala Harris
Гетти Имагес
Камала Харис - кандидаткиња Демократске странке за потредседницу САД

Поред сенаторке Камале Харис као историјски прве кандидаткиње за потпредседницу Америке, у овом изборном циклусу немогуће је избећи тему рода - али да ли су правила изборне трке заиста другачије за жене?

Ево како њена номинација истиче проблеме са којим су се жене у политици суочавале деценијама - и како се ствари мењају - у анализи Деби Волш, директорке Центра за америчке жене и политику са Универзитета Ратгерс (Рутгерс Университи).

Умети не бити бесан

Жене у политици морају да знају да ходају по танкој линији између асертивног и агресивног.

Истраживање показује да постојеће несвесне родне предрасуде могу да доведу до тога да жене делују надмено док њихови мушки ривали у истој ситуацији просто делују самоуверено.

За жене из мањинских група, ове родне предрасуде додатно су појачане расним предрасудама.

А у САД, архетип „бесне црне жене&qуот; је стари, подмукао стереотип.

Овај архетип, који се јавио још у 19. веку, карактерисао је црнкиње као неженствене, ирационалне и дрске.

Како Велш објашњава: „Жене се оптужују да нису довољно снажне и чврсте да би биле председнице или потпредседнице, али, с друге стране, како да покажете снагу, а да вас не доживе као бесну?&qуот;.

Она сматра да је Харис урадила добар посао ходајући по тој танкој линији током потпредседничке дебате са Мајком Пенсом, али додаје да су постојали тренуци када је деловала као да се суздржава - иако је њена љубазна реакција на упадице била „бриљантна&qуот; и у њој су одмах могле да се препознају све жене које су некада у животу биле надгласане.

Да ли је способна да води?

Неки аналитичари тврде да жене морају да се доказују током турнеје у изборној кампањи онако како мушкарци не морају, чак и ако род није од примарне важности за гласаче.

Док људи одмах претпостављају да је неки мушкарац способан, жене то морају и да доказују.

Анкете Економиста/ЈуГова у августу показале су да је актуелни потпредседник Мајк Пенс имао благо вођство у односу на Камалу Харис.

Четвртина анкетираних Американаца рекла је да нису сигурни шта мисле о Камали Харис, док је 14 одсто њих рекло исто за Пенса.

После дебате потпредседничких кандидата, већина гласача сматрала је да је Харис победила. Али кад су упитани шта мисле ко би био бољи да мора да преузме дужност председника, неке анкете су изгледале мало другачије.

У анкети ЈуГов-а већина Американаца - 56 одсто њих - сматрала је да најбоље да Пенс преузме председничку функцију уколико Доналд Трамп не може да извршава дужност, док су остали исто то рекли за Камалу Харис.

У кључном независном гласачком блоку, 53 одсто њих рекло је да има поверење у Пенсове способности, за разлику од 44 одсто њих који су исто рекли за Камалу Харис.

Иако неки испитаници у анкети просто можда мисле да је актуелни потпредседник квалификованији за водећи посао у држави него сенаторка у првом мандату, заговорници жена у политици одавно тврде да оне морају да доказују способност више него њихове мушке колеге.

Бити „Момала&qуот;

Кад је прихватила номинацију Демократске странке за кандидаткињу за потпредседницу, Харис је рекла да би титула потпредседнице била сјајна, „али да јој 'момала' значи највише&qуот;.

Док се представљала Америци, Харис је често истицала свој породични живот (она је маћеха двоје деце) и вредности. Начин на који ју је одгојила самохрана мајка у пару са њеном новом породицом биле су кључне тачке на које се Харис позивала као кандидаткиња.

За мушкарце у политици, објашњава Волш, хвалисање породицом је „одувек била додата вредност&qуот;.

Али жене у политици су тек однедавно почеле такође да користе та искуства као квалификације.

То је „тамни вилајет за жене&qуот;, каже она, зато што ако немају децу или не говоре о њима, онда се поставља питање „зашто не?&qуот;.

„А, онда, ако говорите о њима и ако су она млада, ту је питање „ко се стара о вашој деци?&qуот;.


Погледајте и видео о новозеландској премијерки


С друге стране медаље, кад мушкарац говори о својој породици, то му помаже да се представи као „породични човек&qуот;, али „нико не доводи у питање његове изборе и приоритете&qуот;, нити се пита ко се стара о деци.

Треба се само подсетити кандидатуре Саре Пејлин за потпредседницу 2008. године да би видео како тече дебата о породици.

Тадашња гувернерка Аљаске доживела је да се њене родитељске одлуке критикују у медијима и у неким демократским круговима.

У то време, Пејлин је имала петоро деце, међу којима и бебу са Дауновим синдромом.

Критичари су се питали да ли запоставља породицу да би се кандидовала за функцију.

Sarah Palin
Гетти Имагес
Некадашња кандидаткиња Републиканске странке за потпредседницу САД Сара Пејлин 2008. године

То је, свакако, стереотип који се мења - чак и ако жене у политици не могу до краја да побегну од мајчинства.

Скорије, током саслушања за номинацију за Врховни суд, статус Ејми Кони Бенет као мајке седморо деце републиканци су представљали као искуство које ће је чинити бољим судијом.

Волш истиче и да је Харис у јединственој позицији као маћеха одрасле деце.

И наравно, гласачи желе да виде своје кандидате као људска бића која имају властите животе.

„И зато мислим да она следи нешто што је нормално.&qуот;

Sarah Palin in 2008
Гетти Имагес

Како су мушкарци говорили о њој (и обраћали јој се)?

Гадна, радикална, неотесана, чудовиште: овако је Трамп описао Харис откако је званично постала Бајденова десна рука.

Њен ривал Пенс није јој упућивао увреде, али смо научили поприлично на основу његовог наступа у дебати.

Кад су у питању упадице, нешто од тога је свакако саставни део саме дебате. Али за Волш, чињеница да се Пенсу дозвољава да користи такву технику истиче разлике међу њима.

„Он то ради тако што вас љубазно игнорише&qуот;, каже она.

„Кад би жена то радила, само наставила да прича, развила би се читава дискусија о томе како она просто не уме да зачепи.&qуот;

Како се ствари мењају?

Волш каже да од 2018. године, кад је дошло до наглог пораста броја жена које су се кандидовале за разне званичне позиције, кандидаткиње су постале самоувереније по питању аутентичности.

„Не размишљају превише о томе 'како би требало да наступим' већ се труде да буду више оно што јесу&qуот;, каже она.

„Видели смо то 2018. године, кад је много кандидаткиња говорило о проблемима за које би се већини жена раније говорило да их се клоне.&qуот;

Међу њима су помињање мале деце, искуство бескућништва или прича о властитим финансијским проблемима.

Бивша државна секретарка Кондолиза Рајс такође је 2017. године позвала жене да не дозволе да „нечији туђи расизам или сексизам постане ваш проблем&qуот;.

Condoleezza Rice
Гетти Имагес
Кондолиза Рајс

„То морамо да говоримо женама: кад уђете у просторију, уколико неко покуша да вас омаловажи, не пристајте на то. Просто се изборите за себе&qуот;, рекла је она на КПМГ-овом самиту лидерства.

„Уколико вам се ускрати нешто што мислите да је требало да добијете, постоје разни начини да се реагује на то - и морате их предузети.&qуот;

Волш каже да се од Џералдине Фераро до Саре Пејлин и Хилари Клинтон, свака кандидатура надограђивала на претходну.

И сада, кулминирајући са црном индијском кандидаткињом за потпредседницу, „то је огромна промена у свету&qуот;, каже она.

„Кад жене виде да је неко као што је Камала Харис први одабир за потпредседницу и могуће као званичну потпредседницу државе, то просто мења њихов поглед на то шта би могле да постану у животу.&qуот;


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.02.2020)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Економија, најновије вести »