Srpskim ženama nakon primirja u Prvom svetskom ratu stigla je sloboda, ali ne i posmrtni ostaci najvoljenijih, a sećanje na njih čuvaju samo krajputaši (foto)
Alo 13.11.2020 | Rina/V.Đ.
Nakon što su u novembru 1918. godine sile Antante i Nemačke sklopile primirje u železničkom vagonu u Kompijenu, srpskim suprugama, majkama, sinovima, stigla je sloboda, ali ne i kosti njihovih najrođenijih iz bojnih polja daleko od zavičaja, koji su svoje živote dali za otadzbinu.
Da se junaci iz Prvog svetskog rata ne bi zaboravili, podizana su kamena obeležja, koji podsećaju na vezu predaka i potomaka. U narodu poznati kao krajputaši, najviše ih ima u zapadnoj Srbiji, gde sećaju na pretke i govore o tome da je mnogo ljudi mobilisano u ratove iz kojih se nisu vratili. „Nema sela u kom nema krajputaša. Oni imaju veliki značaj i predstavljaju ogromnu emociju ovih svojevrsnih dnevnika zabeleženih u kamenu. Svedoče o jednom teškom vremenu i
