U prvom licu
Danas 17.11.2020 | Piše: Duško Bogdanović
Veoma volim autobiografska štiva. Nadahnjuje me intenzivnost osećanja koja nude autori, često kroz sukobe stvarnog i sanjanog.
Doživljenog i domaštanog. Jer, tvrde mnogi, nema varljivije i prevrtljivije kategorije od ljudskog sećanja. Kopanje po njemu više je emocija nego istorija. Utisak pritom pobeđuje podatak. Dobre autobiografije, cenim, odveć su lične, beskompromisne, pomalo gorde. Često su razgolićeni obračun autora sa svojim (dotadašnjim) životom. I, sa svima onima koji su ga – taj život – žestoko začinjavali. Lepo ili ružno, prijatno, gorko… potpuno je svejedno, ako je snažno u
