Ubistvo crnim tušem
Cenzolovka 02.12.2020 | Ljubodrag Stojadinović
Gledao sam Coraxa dok crta slova i potpisuje svoj kalendar. Govori da ga ruke sve manje slušaju. Ali, uspeva da sustigne svoju i moju temu, uhvati je u raskoraku, nepogrešivo potrefi odvratnu grimasu i učini je ljudskom koliko je to moguće.
Petričić mi kaže da ponekad pišem sumračno, a svoje tekstove dovodim do brutalnih epiloga. Ali se drugačije sa njima ne može, jer stvarnost je mnogo tamnija. I on svoje opskurne junake nimalo ne voli, verovatno ih ne mrzi, ali ih trpi u svom svetu. Tamo se govori bez reči, pa nakaze ostaju takve i kad prođu kroz njegove šake. Ni on ne ulaže napor da ih pokvari ili popravi, takvi su kakvi jesu. Izazivaju smeh i osećanje hladne jeze. Corax i Duško umeju majstorski da
