Демостат: Берлин захладнео према властима у Београду

У политици Берлина званично нема никакве измене према Србији, Немачка и даље у начелу подржава идеју о приступању Србије ЕУ, али због непрестане политике балансирања српског председника Александра Вучића, коју доследно спроводи и нова-стара премијерка Ана Брнабић, Берлин је "захладнео" према властима у Београду, пише данас Демостат.

То се најјасније види на примеру уздржане реторике берлинских званичника, односно на основу чињенице да они више не исказују "гласну" подршку потезима које предузима Вучић, кажу за Демостат поједини представници дипломатских кругова из Берлина, коментаришући одлуку Немачке, актуелног председавајућег Савету ЕУ, да не одобри зелено светло за отварање ниједног новог поглавља у преговорима Србије о чланству у ЕУ.Ти извори незванично констатују да се "многи у ЦДУ тихо дистанцирају од Вучића". Како прецизирају, "не само због тога што председник Србије непрестано флертује са Москвом, већ и због недвосмислених грешака које он прави у унутрашњој политици, попут недовољног степена слободе медија и изражавања".

Дипломате кажу да су немачка канцеларка Ангела Меркел и њени сарадници "сувише уздржани, обазриви и имају довољно дипломатског такта да јавно не проговарају о великим резервама које осећају према Вучићу". "Ипак, увелико се спекулише да канцеларки нимало није по вољи много тога што он ради и говори. У политичким круговима у Берлину Вучића углавном не виде у позитивном светлу", кажу дипломате.

У Бриселу и Берлину се, како пише Демостат, увелико по дипломатским кулоарима спекулише да ће међустраначки дијалог, у којем ће главну реч што се тиче ЕП имати известилац за Србију Владимир Билчик и председница Делегације ЕП за односе са Србијом Тања Фајон, бити "главна тема" у Србији у наредној години, имајући у виду чињеницу да актуелна влада и парламент имају "орочен" рок трајања.

Према Вучићевим најавама, нове изборе треба очекивати најкасније почетком априла 2022.

Широко је распростањен став међу политичарима у ЕУ да је председник Србије одлучио да се изађе на гласање "пре рока" јер је свестан да сазив Народне скупштине који је малтене без опозиције нема легитимитет у очима Уније.

Демостат даље пише да се блокада отварања нових поглавља тумачи у дипломатским круговима и као један од начина на који ЕУ, нарочито Немачка, "притискају" Београд пред наредну фазу преговора о Косову, под окриљем Брисела, која би требало да почне наредне године, даљим састанцима и на техничком и на политичком нивоу. 

Појачано инсистирање Берлина и Брисела на успостављању владавине права у државама кандидатима за чланство у ЕУ, укључујући Србију, у складу је и са плановима будуће америчке администрације предвођене демократом Џозефом Бајденом, од кога се очекује да обнови "трансатлантско пријатељство".

За разлику од свог претходника, Бајден ће, прогнозира се, блиско сарађивати са "традиционалним западним савезницима", што ће значити снажење притиска на српске власти да уведу "функционалну демократију", пише Демостат и додаје да то не значи да ће нови председник САД моћи да се у потпуности дистанцира од Трамповог "курса" према Београду.

Страх од успона Кине, не толико у политичком смислу, колико у сфери економије у региону, и те како је присутан и у бриселским институцијама, указује Демостат.

Имајући у виду забринутости дипломата из седишта ЕУ да би Пекинг и остали "спољни играчи" могли да "истисну" Унију, како се додаје, не чуди податак да је Европска комисија недавно одобрила Економско-инвестициони план за Западни Балкан, у вредности од девет милијарди евра.

Дакле, иако се чланство у Унији чини све недостижнијим за Србију, Албанију, Северну Македонију, Црну Гору и БиХ, ЕУ остаје присутна тако што ће подстицати и речима и новцем економско повезивање Балкана, што је у складу и са Вашингтонским споразумом, од чијих главних одредби, сматра се, ни Бајден неће одустати, пише Демостат.

(Бета, 14.12.2020)