Празнични живот и обичаји у Србаља: К’о да сутра не постоји. Ни прекосутра.

Поподне, Бадњи дан. И ја се сетим да нисам купила хлеб и тоалет папир, и неку павлаку која ми треба за сутра, и пожурим до маркета буквално на двадесет метара од куће, у намери да се вратим за десет минута, као и иначе, никад није неко лудило од гужве. Ахааа, јесте. Уђем унутра и отегнем вилицу до пода. Добро, држала ми мало маска да ми не спадне, јер се мере морају пошто… какве мере?!? Педесет људи минимум унутра, пола не носи маску нити држи неку дистанцу, ма