Ponovo muke. Svaka poplava napuni njihove podrume, uništi ono malo što su čuvali za zimu. Brašno, šećer, ajvar… Ma sve vredno od usta odvajano!

Kada odete kod njih, kada im vidite ruke kako drhte, kako sakrivaju suze, uznemireni, shvatite da u životu uvek postoje ti ljudi koje nevolje nikako ne prolaze. Moj poznanik Paja video me pored nabujale reke, predložio da krenem za njim. Ko je projektovao ove uličice da se dva automobila ne mogu da mimoiđu, da je biciklistima izazov da prođu. Sećam se da sam one 1988. godine, 26. i 27. juna, kada je Pirot na sličan način bio pod vodom, bio baš ovde. I večeras sam