Хјуман рајтс воч: Оптужнице за злочине ОВК дуго очекивани помак
Први низ оптужница које је објавило тужилаштво при Специјализованим већима Косова са седиштем у Хагу означио је дугоочекивани напредак у правцу постизања правде за тешка кршења људских права и хуманитарног права, као и кршења закона рата, навела је организација Хјуман рајтс воч (Хуман Ригхтс Ватцх - ХРВ) у новом годишњем извештају о поштовању људских права у свету.
У делу који се односи на Косово, ХРВ наводи да су се током протекле године новинари суочавали с претњама и застрашивањем, а кривично гоњење кривичних дела почињених против новинара било је споро; наставиле су се тензије између Срба и косовских Албанаца, поготово на северу Косова, а заједнице Рома, Ашкалија и Египћана наставиле су да се суочавају с дискриминацијом.
Када је у питању одговорност за ратне злочине, ХРВ подсећа да је председник Косова Хашим Тачи међу четворицом бивших лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК) који су у новембру оптужени за ратне злочине и злочине против човечности.
Оптужница се односи на период током и након рата на Косову 1999. године, а подигло ју је Специјализовано тужилаштво са седиштем у Хагу. Тачи је поднео оставку, а сва четворица оптужених су пребачена у притворну јединицу у Хагу. Приликом првих појављивања пред судом, сви су се изјаснили невиним, подсећа ХРВ.
Наводи се и да је суд у Призрену у јуну донео пресуду којом је бивши резервни официр југословенске полиције проглашен кривим за ратне злочине почињене против Албанаца у селу Мала Круша, у марту 1999. ои осуђен на 22 године затворске казне.
ХРВ у извештају указује и на одговорност међународних институција и наводи да је експерт УН за опасни отпад у септембру критиковао УН због чињенице да се континуирано оглушавају о права жртава тровања оловом у камповима за расељена лица под управом Мисије УН на Косову (УНМИК).
Саветодавни панел за људска права (ХРАП), независно међународно тело основано да испитује притужбе о злоупотребама УНМИК-а, 2016. године је утврдио кршење права припадника заједница расељених лица и издао препоруке УН да плате индивидуалне компензације уз извињење жртвама, али УН нису поступиле ни по једној од њих, наводи ХРВ.
Од његовог оснивања 2017. године, само једна држава је приложила средства добровољном фонду УН за пројекте асистенције заједницама, који нису специфично усмерени на питање тровања оловом. Жртве обухватају расељене припаднике заједница Рома, Ашкалија и Египћана, наводи ХРВ.
Када је реч о поступању према мањинама, ХРВ наводи да је у свеобухватном истраживању спроведеном међу Ромима, Ашкалијама и Египћанима на Косову, које је у јануару објавио ОЕБС закључено да се већина припадника ових заједница суочава с високом стопом незапослености, лошим стамбеним условима и дискриминацијом, поготово кад је реч о женама.
Утврђен је одређени напредак на пољу приступа образовању, који је традиционално био неадекватан.
ХРВ подсећа и да је у фебруару започето суђење против шесторице оптужених за убиство српског политичара с Косова Оливера Ивановића које се догодило у јануару 2018. Четири особе су оптужене за учешће у криминалној групи која је организовала убиство Ивановића. Двојица оптужених су припадници косовске полиције.
ХРВ констатује да насиље у породици и даље представља проблем на Косову, уз неадекватне реакције полиције, мали број кривичних гоњења и континуирани пропуст судија да насилним партнерима издају забрану приласка.
Механизам који је 2018. године успостављен за пружање финансијске компензације жртвама сексуалног насиља у рату, чији је број процењен на 20.000, и даље је имао ограничен домет. У периоду између фебруара 2018. и јуна 2020. године, око 1.239 жртава је затражило финансијску компензацију, од чега је она одобрена у 800, а одбијена у 239 случајева, док се о преосталим случајевима још одлучивало у тренутку писања овог извештаја.
По питању тражилаца азила и расељена лица, ХРВ наводи да је током првих девет месеци 2020, високи комесаријат УН за избеглице забележио 245 добровољних повратака припадника етничких мањина на Косово из других земаља, што представља увећање у односу на 115, колико их је било у истом периоду 2019.
Министарство унутрашњих послова Косова, у периоду између јануара и септембра је забележило 304 депортације на Косово, највише из Немачке. Министарство је тврдило да не располаже подацима о етничкој припадности повратника. Власти су повратницима пружиле ограничену помоћ, указује се.
ХРВ у извештају наводи да је у јуну 40 локалних организација цивилног друштва осудило претње и кампање блаћења против активисте за људска права Шкељзена Гашија, који је смењен с места саветника тадашњег председника Владе Косова Аљбина Куртија, након што је изјавио да су поједини чланови Ослободилачке војске Косова чинили злочине током и након рата.
Током 2020, наводи ХРВ, на друштвеним мрежама је настављена појава говора мржње против активиста за лезбијска, геј, бисексуална и трансродна (ЛГБТ) права. У октобру је Центар за једнакост и слободу ЛГБТ заједнице Косова (ЦЕЛ) изразио забринутост поводом учесталости хомофобних коментара и говора мржње против ЛГБТ особа од стране високорангираних политичара, а поготово на друштвеним медијима.
Када је реч о слободи медија, ХРВ констатује да су новинари на косову и даље били изложени застрашивању, претњама на друштвеним медијима и физичким нападима, док су истраге и кривична гоњења текли споро.
Подсећа се да је од јануара до септембра, Удружење новинара Косова забележило 18 случајева претњи и насиља против новинара и медијских кућа, укључујући пет случајева физичког напада на новинаре и 10 случајева упућивања претњи. У тренутку писања овог извештаја, полиција је вршила истрагу о четири од ових случајева.
Директора ТВ Плус Ненада Миленковића су у априлу физички напале четири маскиране, непознате особе у Северној Митровици, а верује се да је напад био повезан с његовим извештавањем. У тренутку писања овог извештаја, полиција је вршила истрагу, наводи ХРВ.
У одељку Кључни међународни актери, ХРВ наводи са су владе САД и европских земаља доследно подржавале Специјални суд за Косово, који је и финансиран од стране ЕУ али да напори владе САД да посредује у постизању споразума Косова и Србије нису били усмерени на проблеме у вези с људским правима.
Дуња Мијатовић, комесарка Савета Европе за људска права, позвала је државе бивше Југославије да озбиљно приступе питању заштите сведока ратних злочина, као и да осигурају да ниједан сведок не мора да страхује за свој живот приликом сведочења на суђењу за ратне злочине.
У јулу је продужен мандат Мисије за владавину права Еулекс (ЕУЛЕКС) за још годину дана, услед пандемије ковида-19. У априлу је Еулекс потврдио своју обавезу да утврди судбину више од 1.640 особа које су нестале током рата и које се још увек воде као нестале.
Комесар за проширење ЕУ Оливер Вархеји саопштио је новој косовској влади да су неопходне реформе којима ће се ојачати владавина права и сузбити корупција, али није изразио забринутост поводом других отворених проблема који се тичу стања људских права.
У извештају Европске комисије о напретку објављеном у октобру, наводи се да је правосуђе и даље подложно политичким притисцима, као и да су се механизми за заштиту сведока суочавали са изазовима будући да људи имају низак степен поверења у безбедност коју им пружају органи власти. У извештају се изражава и забринутост поводом континуираних претњи и застрашивања ЛГБТ особа, као и неадекватних мера за интеграцију заједница Рома, Ашкалија и Египћана, наводи ХРВ у делу извештаја о Косову.
(Бета, 13.01.2021)
