Hjuman rajts voč: Optužnice za zločine OVK dugo očekivani pomak

Prvi niz optužnica koje je objavilo tužilaštvo pri Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu označio je dugoočekivani napredak u pravcu postizanja pravde za teška kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava, kao i kršenja zakona rata, navela je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch - HRW) u novom godišnjem izveštaju o poštovanju ljudskih prava u svetu.

U delu koji se odnosi na Kosovo, HRW navodi da su se tokom protekle godine novinari suočavali s pretnjama i zastrašivanjem, a krivično gonjenje krivičnih dela počinjenih protiv novinara bilo je sporo; nastavile su se tenzije između Srba i kosovskih Albanaca, pogotovo na severu Kosova, a zajednice Roma, Aškalija i Egipćana nastavile su da se suočavaju s diskriminacijom.

Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW podseća da je predsednik Kosova Hašim Tači među četvoricom bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su u novembru optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Optužnica se odnosi na period tokom i nakon rata na Kosovu 1999. godine, a podiglo ju je Specijalizovano tužilaštvo sa sedištem u Hagu. Tači je podneo ostavku, a sva četvorica optuženih su prebačena u pritvornu jedinicu u Hagu. Prilikom prvih pojavljivanja pred sudom, svi su se izjasnili nevinim, podseća HRW.

Navodi se i da je sud u Prizrenu u junu doneo presudu kojom je bivši rezervni oficir jugoslovenske policije proglašen krivim za ratne zločine počinjene protiv Albanaca u selu Mala Kruša, u martu 1999. oi osuđen na 22 godine zatvorske kazne.

HRW u izveštaju ukazuje i na odgovornost međunarodnih institucija i navodi da je ekspert UN za opasni otpad u septembru kritikovao UN zbog činjenice da se kontinuirano oglušavaju o prava žrtava trovanja olovom u kampovima za raseljena lica pod upravom Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Savetodavni panel za ljudska prava (HRAP), nezavisno međunarodno telo osnovano da ispituje pritužbe o zloupotrebama UNMIK-a, 2016. godine je utvrdio kršenje prava pripadnika zajednica raseljenih lica i izdao preporuke UN da plate individualne kompenzacije uz izvinjenje žrtvama, ali UN nisu postupile ni po jednoj od njih, navodi HRW.

Od njegovog osnivanja 2017. godine, samo jedna država je priložila sredstva dobrovoljnom fondu UN za projekte asistencije zajednicama, koji nisu specifično usmereni na pitanje trovanja olovom. Žrtve obuhvataju raseljene pripadnike zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, navodi HRW.

Kada je reč o postupanju prema manjinama, HRW navodi da je u sveobuhvatnom istraživanju sprovedenom među Romima, Aškalijama i Egipćanima na Kosovu, koje je u januaru objavio OEBS zaključeno da se većina pripadnika ovih zajednica suočava s visokom stopom nezaposlenosti, lošim stambenim uslovima i diskriminacijom, pogotovo kad je reč o ženama.

Utvrđen je određeni napredak na polju pristupa obrazovanju, koji je tradicionalno bio neadekvatan.

HRW podseća i da je u februaru započeto suđenje protiv šestorice optuženih za ubistvo srpskog političara s Kosova Olivera Ivanovića koje se dogodilo u januaru 2018. Četiri osobe su optužene za učešće u kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo Ivanovića. Dvojica optuženih su pripadnici kosovske policije.

HRW konstatuje da nasilje u porodici i dalje predstavlja problem na Kosovu, uz neadekvatne reakcije policije, mali broj krivičnih gonjenja i kontinuirani propust sudija da nasilnim partnerima izdaju zabranu prilaska.

Mehanizam koji je 2018. godine uspostavljen za pružanje finansijske kompenzacije žrtvama seksualnog nasilja u ratu, čiji je broj procenjen na 20.000, i dalje je imao ograničen domet. U periodu između februara 2018. i juna 2020. godine, oko 1.239 žrtava je zatražilo finansijsku kompenzaciju, od čega je ona odobrena u 800, a odbijena u 239 slučajeva, dok se o preostalim slučajevima još odlučivalo u trenutku pisanja ovog izveštaja.

Po pitanju tražilaca azila i raseljena lica, HRW navodi da je tokom prvih devet meseci 2020, visoki komesarijat UN za izbeglice zabeležio 245 dobrovoljnih povrataka pripadnika etničkih manjina na Kosovo iz drugih zemalja, što predstavlja uvećanje u odnosu na 115, koliko ih je bilo u istom periodu 2019.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, u periodu između januara i septembra je zabeležilo 304 deportacije na Kosovo, najviše iz Nemačke. Ministarstvo je tvrdilo da ne raspolaže podacima o etničkoj pripadnosti povratnika. Vlasti su povratnicima pružile ograničenu pomoć, ukazuje se.

HRW u izveštaju navodi da je u junu 40 lokalnih organizacija civilnog društva osudilo pretnje i kampanje blaćenja protiv aktiviste za ljudska prava Škeljzena Gašija, koji je smenjen s mesta savetnika tadašnjeg predsednika Vlade Kosova Aljbina Kurtija, nakon što je izjavio da su pojedini članovi Oslobodilačke vojske Kosova činili zločine tokom i nakon rata.

Tokom 2020, navodi HRW, na društvenim mrežama je nastavljena pojava govora mržnje protiv aktivista za lezbijska, gej, biseksualna i transrodna (LGBT) prava. U oktobru je Centar za jednakost i slobodu LGBT zajednice Kosova (CEL) izrazio zabrinutost povodom učestalosti homofobnih komentara i govora mržnje protiv LGBT osoba od strane visokorangiranih političara, a pogotovo na društvenim medijima.

Kada je reč o slobodi medija, HRW konstatuje da su novinari na kosovu i dalje bili izloženi zastrašivanju, pretnjama na društvenim medijima i fizičkim napadima, dok su istrage i krivična gonjenja tekli sporo.

Podseća se da je od januara do septembra, Udruženje novinara Kosova zabeležilo 18 slučajeva pretnji i nasilja protiv novinara i medijskih kuća, uključujući pet slučajeva fizičkog napada na novinare i 10 slučajeva upućivanja pretnji. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu o četiri od ovih slučajeva.

Direktora TV Plus Nenada Milenkovića su u aprilu fizički napale četiri maskirane, nepoznate osobe u Severnoj Mitrovici, a veruje se da je napad bio povezan s njegovim izveštavanjem. U trenutku pisanja ovog izveštaja, policija je vršila istragu, navodi HRW.

U odeljku Ključni međunarodni akteri, HRW navodi sa su vlade SAD i evropskih zemalja dosledno podržavale Specijalni sud za Kosovo, koji je i finansiran od strane EU ali da napori vlade SAD da posreduje u postizanju sporazuma Kosova i Srbije nisu bili usmereni na probleme u vezi s ljudskim pravima.

Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, pozvala je države bivše Jugoslavije da ozbiljno pristupe pitanju zaštite svedoka ratnih zločina, kao i da osiguraju da nijedan svedok ne mora da strahuje za svoj život prilikom svedočenja na suđenju za ratne zločine.

U julu je produžen mandat Misije za vladavinu prava Euleks (EULEX) za još godinu dana, usled pandemije kovida-19. U aprilu je Euleks potvrdio svoju obavezu da utvrdi sudbinu više od 1.640 osoba koje su nestale tokom rata i koje se još uvek vode kao nestale.

Komesar za proširenje EU Oliver Varheji saopštio je novoj kosovskoj vladi da su neophodne reforme kojima će se ojačati vladavina prava i suzbiti korupcija, ali nije izrazio zabrinutost povodom drugih otvorenih problema koji se tiču stanja ljudskih prava.

U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru, navodi se da je pravosuđe i dalje podložno političkim pritiscima, kao i da su se mehanizmi za zaštitu svedoka suočavali sa izazovima budući da ljudi imaju nizak stepen poverenja u bezbednost koju im pružaju organi vlasti. U izveštaju se izražava i zabrinutost povodom kontinuiranih pretnji i zastrašivanja LGBT osoba, kao i neadekvatnih mera za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, navodi HRW u delu izveštaja o Kosovu.

(Beta, 13.01.2021)