ИНТЕРВЈУ Мелинда Нађ Абоњи: Увек је важно питати се - шта треба памтити, а шта заборавити
Радио 021 10.03.2021 | Снежана Милетић
Војводина у редовима швајцарске списатељице овдашњег порекла је дете дошаптавања топола. Чула их је у дворишту бакине куће у Сенти, којим су трчкарале њене играчке - ситне домаће животиње. За упечатљиве слике свог детињства Мелинда Нађ Абоњи добила је награду за најбољи роман на немачком језику. Сада пише нову књигу, а у интервјуу за 021.рс прича о Војводини, сећању, осећању горчине...
Прошлост траје све док живи у нама и храни се соковима садашњости. Узалудан је покушај паковати је у неке тегле и добро затворити. Може се отићи било где, она ће и даље бити живахна и снажна, извириваће иза сваког ћошка, плазиће се и својим ће немирима испуњавати на земљи додељене дане. Мера јој се може узети ту и тамо ако се зналачки удене у неку књигу, најбоље у раскошну лирску сагу о томе како се човек сваких педесетак година отима узбурканој води неке
