У Нишу отворена прва црквена библиотека, књиге доступне свим грађанима (ФОТО)

Прва црквена библиотека у Нишу освећена је и отворена у марту, у Парохијском дому Храма васкрсења Христовог, у непосредној близини зграде Богословије.

Књиге су доступне свим грађанима, а на полицама није само духовна литература, већ и дела класичне књижевности и белетристике.

Свештеници Храма васкрсења Христовог у Нишу су се приликом оснивања библиотеке руководили мишљу Иве Андрића да "остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осмиромашити свој живот".

Старешина Храма Бобан Стојковић рекао је за агенцију Бета да је библиотека носи име Старца Никанора Хиландарца који је заслужан за изградњу Парохијског дома и цркве хиландарског метоха.

Према Стојковићевим речима, идеја о отварању библиотеке стара је скоро годину дана и првобитна намера братства храма је да то буде библиотека са скромним фондом књига за потребе парохијана.

"Постепено се та идеја, ширила и обогаћивала и прошлог пролећа смо добили благослов владике нишког Арсенија да можемо основати библиотеку када епидемиолошка ситуација буде повољнија", изјавио је Стојковић.

Како је казао, братство Храма васкрсења Христовог се током маја и јуна обратило за помоћ издавачима и институцијама које се баве просветом, пре свега библиотеци "Стеван Сремац" у Нишу, Народној библиотеци Србије, Библиотеци града Београда и Матици Српској, и књиге су почеле да пристижу.

"Број књига почео је од тада да расте и сада имамо око 3.500 различитих издања. Очекујемо да ћемо до Ускрса имати око 5.000 књига. Архитекта Јелена Мишић је урадила нацрт библиотеке, а полице смо добили од предузећа 'Евро стил'", рекао је Стојковић.

Истакао је да су добродошле донације књига свих грађана и установа, с тим што ће књиге чији садржај није прикладан за црквену библиотеку бити прослеђене другим библиотекама.

"Наш парохијан и пријатељ Бојан Стаменовић донирао нам је најстарију књигу коју сада имамо. То је роман Александра Диме "Гроф Монте Кристо" из 1868. године, објављен на старословенском језику", рекао Стојковић.

Црквена библиотека, додао је, већ сада се може похвалити и фототипским издањем Радослављевог јеванђеља, које је по старости друга књига иза Мирослављевог јеванђеља, као и фототипским издањем Београдског паримејника и Вујанског четворојеванђеља.

На полицама библиотеке су, казао је Стојковић, већ бројне енциклопедије на српском, енглеском, грчком и француском, речници страних језика, међу којима и јапанско-српски речник.

"Чланство је бесплатно, али наравно има књига које не могу да се износе. Могу да се читају у просторији поред библиотеке која служи за окупјање верника после Свете литургије или у самој библиотеци", изјавио је Стојковић.

Према његовим речима, када се епидемилошка ситуација буде поправила у библиотеци ће бити организоване промоције књига, духовни разговори и песничке вечери.

(Бета, 25.03.2021)