Историја Београда и света, између два карафиндла
Недељник 05.04.2021 | Александар Ђуричић
Често се чује како један град не чине зграде него људи, али без правих кафана, ресторана, кафеа нема ни срећних градова.
Седнеш у најбољу кафану и цео град прође поред тебе. Кафана је одувек била раскрсница живота, највиталнија институција, оаза слободе и једнакости, а њена друштвена функција је најзаслужнија што је баш зовемо институцијом. Песник Сима Пандуровић је тврдио да је кафана и социјална институција првог реда: гладног нахрани, жедног напоји, бескућнику пружи кров, а усамљеном друштво. Демократија је основ кафанске културе – спаја неспојиво. Макар је тако некада било.
