Istorija Beograda i sveta, između dva karafindla
Nedeljnik 05.04.2021 | Aleksandar Đuričić
Često se čuje kako jedan grad ne čine zgrade nego ljudi, ali bez pravih kafana, restorana, kafea nema ni srećnih gradova.
Sedneš u najbolju kafanu i ceo grad prođe pored tebe. Kafana je oduvek bila raskrsnica života, najvitalnija institucija, oaza slobode i jednakosti, a njena društvena funkcija je najzaslužnija što je baš zovemo institucijom. Pesnik Sima Pandurović je tvrdio da je kafana i socijalna institucija prvog reda: gladnog nahrani, žednog napoji, beskućniku pruži krov, a usamljenom društvo. Demokratija je osnov kafanske kulture – spaja nespojivo. Makar je tako nekada bilo.
