Danil Harms: Nepoznatoj Nataši

Čičica sedi čita knjigu kanap mu drži naočari. Treperi sveća, sumagličast vazduh po stranicama šušti. Uzdiše čiča, vlasi gladi i okrajak zagriza stari krnjavim zubima, a hleb mu pod vilicama vrušti. Već zora skida zvezde, gasi fenjere, već je vidno vrlo, već tramvajska se kondukterka po peti put sa pijancem spori već su se digle magle nevske i čiču hvataju za grlo, a ja Nataši pišem pesme ne sklapam oči i sav gorim.