Два бордела муза
Данас 31.05.2021 | Пише: Божо Копривица
Из корнера С јесени 1993. Мирослав Караулац, најбољи југословенски тумач Андрића, младог Ива Андрића, донео ми је рукопис Кишове песме Ја одавно сенка и слушам Караулчев коментар како су он и Киш тражили начина да од језика изнуде да каже више него што обично казује.
Џезирали на разне књижевне жанрове. Најрадије у домену скаредног. Негде крајем 60-их поигравали су се са жалопојком, рано смрћу однетог песника, за драгом коју оставља. Киш је био незадовољан, вели Караулац, дешперантним тоном у финалу његовог сонета. Па је, са својом опсесијом да све исправља, узео да унесе више ведрине у жалопојку. Ово је ведрија варијанта песниковог ламента за драгом, коју јој из самог гроба упућује. А ја кажем читати уз Бахову Пасију, то
