Srbija, istorija i izdavaštvo: Od navodnog prodavca pornografije do izdavača udžbenika - ko je bio Geca Kon
Životna priča Gece Kona, izdavača koji je oblikovao jugoslovensku kulturu između dva svetska rata i kupovinu knjiga učinio pristupačnom za svačiji džep, pravi je lavirint mračnih tajni.
Teorija da je prvi kapital za jednu od najuspešnijih knjižara u Srbiji između dva rata zarađen od pornografije zvuči kao ironija sudbine, ali postoji mogućnost da se baš to i dogodilo.
Životna priča Gece Kona, izdavača koji je oblikovao jugoslovensku kulturu između dva svetska rata i kupovinu knjiga učinio pristupačnom za svačiji džep, pravi je lavirint mračnih tajni.
„Bio je veoma važna ličnost u srpskom društvu - izdavao je školske udžbenike i knjige naših najpoznatijih naučnika - sve zajedno je kao katalog neke velike biblioteke", kaže istoričar Milan Koljanin za BBC na srpskom.
Geca Kon rođen je 2. avgusta 1873. godine, a preminuo je 1941. pod nerazjašnjenim okolnostima.
- Mir-Jam: Prokazana i popularna kraljica ljubavnih romana
- Šta sve niste znali o Dostojevskom: Pisac krimi romana, zatvorenik i prorok
- „Kraljica zločina": Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
Od navodnog erotskog fotografa do najvećeg izdavača u Kraljevini Jugoslaviji
Počeci Gece Kona bili su skromni, a nad pričom o tome kako je zaradio kapital da otvori prvu knjižaru nadvija se veo misterije.
Nije bio dete iz bogate porodice, ali je između dva rata postao jedan od najbogatijih ljudi u Beogradu - toliko da je i jugoslovenski kralj u nekoliko navrata pozajmio novac od njega.
Kon je jedan od prvih vlasnika luksuznog automobila, a vozio je „dugačak mercedes, repliku Hitlerovog lično", piše Konov šegrt Ernst Pavel u knjizi Život u mračnim vremenima.
Kolika je to retkost bila u ono vreme svedoči i podatak da je 1937. godine Kon pozajmio automobil srpskoj vladi prilikom posete predsednika Čehoslovačke Eduarda Beneša, navodi Vladimir Starčević u Knjizi o Geci Konu.
Pavel u memoarima otkriva da je Kon u mladosti radio kao putujući prodavac knjiga koji se specijalizovao za pornografiju.
„U to vreme bezazlene cenzure pornografija, tada uvijeno nazivana erotikom, objavljivana je isključivo u skupocenim i luksuznim izdanjima, pristupačnim jedino imućnim klijentima.
„Zabrinuti za ugled i želeći da sačuvaju anonimnost u običnom pakovanju, bili su prinuđeni da se oslanjaju na suzdržanost prodavca knjiga, od kojih je većina koristila moć tako što je, jednostavno, naplaćivala velike iznose", piše.
Geca Kon je u mladosti imao i hobi - fotografiju.
Šegrtujući u knjižari, Pavel je „na skrivenim policama kod Gece Kona, zaklonjenim od kupaca" pronašao „gomilu knjiga u kožnom povezu sa koricama na kojima ništa nije pisalo".
„U njima je bilo jako zanimljivih stvari kao što su primeri fotografskih dokaza koje je prikupila jedinica dizeldorfske policije za seksualne zločine, bogato ilustrovane sadomazohističke orgije u hamburškom bordelu i - takođe bogato ilustrovani - inicijacijski obredi sekte koja pomoću seksa propoveda zdrav život", navodi.
„To su, verovatno, ostaci Gecine prošlosti kao mesnog fotografa koji se bavio pornografijom".
Autor pretpostavlja da je, „kao nagradu za diskreciju i učinjene usluge ili kao priznanje njegovim nesumnjivim i izuzetnim preduzetničkim duhom", Geca Kon dobio monopol na tržištu udžbenika.
„Tako je za vrlo kratko vreme postao multimilioner", piše Ernst Pavel.
Nastanak kultne beogradske knjižare
Geca Kon je rođen u Čongradu, mestu u današnjoj Mađarskoj.
Otac mu je bio rabin.
„Radio se u porodici aškenaskih Jevreja, koji poreklo vode iz Austrougarske, za razliku od Sefarda koji dolaze iz Španije i Portugala", priča istoričar Milan Koljanin.
Kao i mnogi beogradski Jevreji, izjašnjavao se kao Srbin Mojsijeve vere.
„To pokazuje da su Jevreji bili veoma dobro integrisani u srpsko društvo", dodaje istoričar.
Kao mladić, učio je za knjižara u trgovačkoj školi u Novom Sadu, ali je digao ruke od škole i došao u Beograd.
Prvo je radio u poznatoj knjižari kod Fridriha Breslera, a zatim se vratio u Novi Sad da bi pekao zanat kod knjižara Arse Pajevića.
Sopstvenu knjižaru otvorio je 1. maja 1901. u Beogradu u Knez Mihajlovoj ulici, koja se više puta selila u razne lokale u toj ulici.
Biznis se 1934. uselio na kultnu adresu na broju 12, gde se danas nalazi privatna knjižara „Geca Kon" koja od 2009. godine ima status spomenika kulture.
„Genijalnost na delu"
Proučavaoci lika i dela Gece Kona slažu se da je jedna od njegovih najvećih zasluga što je uveo plaćanje knjiga na rate.
To je knjige, dragocene i skupe u ono vreme, učinilo mnogo pristupačnijim za sve, a knjižar je mogao da proda mnogo više - bila je to „genijalnost na delu", piše Pavel.
„Unosio je mnogo dobrih knjiga u domove onih koji inače nisu mogli da ih kupe", navodi.
Međutim, čini se da nije bio ljubitelj knjiga koje je štampao.
„Knjige su za njega bile samo sredstvo za bogaćenje.
„Nikad nije čitao ono što je štampao i verovatno ne bi ni mogao i da je hteo, jer iako je govorio glasno i žučno i na srpskom i na nemačkom, njegovo znanje oba jezika bilo je prilično površno", beleži autor.
Iako bogat, Geca Kon nije važio za naročito darežljivog čoveka.
Navodno je izbegavao da se uključi u pitanja jevrejske zajednice i čak izbegavao odlaske u sinagogu, pribojavajući se da bi to moglo da ga košta.
Pavel, koji se u knjižari u Knez Mihajlovoj zaposlio 1935. godine, beleži da su i plate bile skromne, pa je kao jevrejski izbeglica iz Nemačke krpio kraj sa krajem.
„Pristao je da me zaposli kao šegrta, i da kako je bio široke ruke, da me plaća šest dolara mesečno za šestodnevnu radnu nedelju od šezdeset radnih sati, što je bilo tek malo više nego što smo plaćali za kiriju", zapisao je.
Poslodavca pamti kao „gojaznog džina sa (jednom) kraćom nogom, koji je vladao imperijom tako što se drao i vikao iz svog staklenog kaveza nasred radnje".
U knjižari danas više nema staklenog kaveza, a radna soba Gece Kona može se videti na spratu.
Ostao je zapamćen i kao tvrd na honorarima, o čemu svedoči pismo pesnika i prevodioca Stanislava Vinavera iz 1927. godine.
Poštovani g. Kon,
Već čitavu jednu deceniju obećavate mi obračun za moju knjigu „Goč gori".
Za vas je suma neznatna, za mene ne.
I to je još moj rođeni novac!
Čoveka mora da naljuti stalno Vaše obećavanje i neispunjavanje obećanja! [..]
P.S. Možda je kod vas posredi ne toliko novac, koliko jedna vrsta sadizma (jer znate da mi je potrebno) - ali Vas molim da svoj uobičajeni sadizam ovaj put suzbijete!
Izvor: Vladimir Starčević, „Knjiga o Geci Konu"
Šta je sve štampao Geca Kon
U Knjižarnici Gece Kona za srpsku i stranu knjigu svetlost dana ugledala su neka od najvažnijih dela srpske književnosti, navodi Starčević.
Kon je štampao knjige Branislava Nušića, Jaše Prodanovića, Miloša Crnjanskog, Jovana Skerlića i Slobodana Jovanovića.
Prvu knjigu je izdao 1905. godine, a bila je to Sintaksa srpskog jezika za srednje škole Janka P. Lukića - jedina koju je te godine štampao.
Takođe je izdavao prevode stranih dela, a prvi je bio Vladalac Nikola Makijavelija, u Beogradu objavljen 1907. godine.
Sama knjižara važila je za mesto okupljanja intelektualaca i imućnih ljudi.
Štampao je sve vrste udžbenika, a za pojedine naučne oblasti imao je urednike.
Posebno mesto u izdavačkom opusu Gece Kona ima edicija - ili, kako se tada govorilo biblioteka - Zlatna knjiga, u okviru koje je izlazila dečija književnost.
Među objavljenim naslovima bili su Kraljević Marko u pesmi i priči, Oliver Tvist britanskog pisca Čarlsa Dikensa i Hofmanova priča Krcko Oraščić i Kralj miševa.
Za 35 godina rada Geca Kon je objavio oko 20.000 knjiga.
Tragičan kraj
Kada su nacisti aprila 1941, godine okupirali Beograd, Geca Kon je pobegao u Vrnjačku Banju, ali je ubrzo uhapšen, a imovina oduzeta.
Izdavač je bio na vanrednoj listi, koju su Hitlerove pristalice sačinile pre invazije na Jugoslaviju, priča istoričar Milan Koljanin.
„Zato je posle hapšenja odveden u Grac, a ne zna se sa sigurnošću šta se dalje dogodilo.
„Ima nekoliko verzija o njegovoj smrti, a pretpostavlja se da je poginuo ili prilikom sprovođenja ili u zatvoru", dodaje.
U Istorijskom arhivu Beograda čuva se prijava o smrti izdavača.
Porodica Gece Kona je najverovatnije streljana u mestu Jabuka kod Pančeva.
Nacisti su zaplenili njegove kuće u Ulici kralja Petra 24, Dobračinoj 30 i imanje na Dedinju, navodi Starčević u „Knjizi o Geci Konu".
Konov mercedes postao je lično vozilo Komandne garde, a štamparija je korišćenja za širenje hitlerovske propagande.
„Osnovali su izdavačko preduzeće Jugoistok, koje je bilo sedište za ceo region", dodaje Koljanin.
Deo izdanja Gece Kona, podseća istoričar, odnet je u Nemačku i Austriju, a Lajpciški univerzitet je 2011. godine u Narodnu biblioteku Srbije vratio oko 800 izdanja.
„To je samo deo knjiga koje su nacisti zaplenili", navodi istoričar, a prema dostupnim podacima odneto je oko 6.000.
Iako je sudbina htela da ne bude sahranjen na počasnom mestu u Beogradu, knjižara u centru grada koja nosi njegovo ime stalni je podsetnik da je pre oko jednog veka Geca Kon izgradio prvu književnu imperiju na ovim prostorima.
Buktjuberi i bukstagrameri: Oni čitaju i pričaju o knjigama
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 08.03.2021)
Korona virus: U Srbiji sve teža epidemiološka situacija, oboljeva sve više mladih - pojedine zemlje Zapadne Evrope popuštaju mere
Kosovo, Srbija i tablice: Nadletanje srpskih aviona i specijalna policija: Šta se dešava na Kosovu
Putovanja, muzika i Ginis: Nišlija koji već pola veka autostopom odlazi na koncerte
