Оплакани бродоломник бануо је у освит пред родну кућу у Гучи
Глас Западне Србије 13.09.2021
Гуча – Док се у ноћној тмини на пучини Средоземног мора држао за даску што му је чувала живот, Вуксан Тошић чезнуо је за поточићем у завичаној Гучи, којег је за петровданских припека жедан човек могао сам да попије.
Две године касније, у јесен 1918, српски сељак и медитерански бродоломник бануо је у своје Драгачево, на праг родне куће у којој су га већ прежалили, оплакали и издали му подушје. Вуксан (Гуча 1895 – Гуча 1975) је језиком полуписменог земљоделца, много година касније, описао своје непојмљиво страданије а текст је његов унук Владан штампао не мењајући ни словце, нити је додавао тачке и запете. Белешка Вуксанова, елем, иде овако... „бијо сам на вронту где сам се
