Моја прича о Петом октобру
Данас 07.10.2021 | Душан Дојчиновић
Имао сам среће и на мала врата ушао у фирму, добивши запослење као приправник у струци, економиста за робни промет.
И та фирма, Зеле чарапара, сада већ покојна, као многе из текстилне индустрије су нешто радиле и колико толико пословале, као друштвена предузећа. Сећам се да су ме послали из фирме да набавим парагон блокове и трговачке књиге за фирму у једној књижари која је продавала канцеларијски материјал, нажалост и она више не постоји на адреси у улици Млинској. Осећао се велики притисак у ваздуху. „Спаси Србију и уби се.“ Скандирали су млади људи, носећи некакве заставе,
