Уместо Ин мемориам: умро је Дуле Машић, друг свих нас, добар човек, способан и скроман!

Чудни ми сви ови дани. Пише ми Маја Раковић о себи, проблем, сломила ногу. Жалим! Где Маја сва у покрету и на штакама... Жалим се ја како је кренула још једна тешка година. Како су ме поново растргли, биће много дуга и много тешка за мене! Тешка. Жалим јој се да сам пун лекова, сероксат и бромазепам, преписала ми психијатар 3кс2. Завршисмо разговор, прекинуо сам везу. ………………………………………………………………… Кад, ето Маје поново: Нешо, драги, умро нам Душко Машић! И ту је био крај!