LGBT i Srbija: Da li će izbori promeniti status istopolnih zajednica u Srbiji

Pred parlamentarne izbore u Srbiji, samo malobrojne stranke daju javnu podršku Zakonu o istopolnim zajednicama.

BBC News 16.03.2022 | Marija Janković - BBC

Čak pet skupštinskih saziva i 12 godina LGBT zajednica u Srbiji čeka da dobije svoja prava u zakonskom obliku.

Toliko je prošlo od kada je 2010. godine urađen prvi nacrt Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u zemlji.

Srbija je donošenju zakona najbliža bila 2021. godine, kada su iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokrenuli proceduru za usvajanje zakona.

Ipak, jednim komentarom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ne bi potpisao zakon - od procedure se odustalo.

„Mislim da je mandat buduće Vlade nešto što je realan rok da se taj skup prava stavi u zakonski okvir", kaže Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava u tehničkoj Vladi Srbije, za BBC na srpskom.

„Nije pitanje da li će Zakon o istopolnim zajednicama biti donet, već kada će biti donet."

Dok se čekaju parlamentarni izbori i još jedan skupštinski saziv, Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defenders, nevladine organizacije iz Stokholma za zaštitu ljudskih prava, kaže da „postoji ogroman raskorak između privatne podrške lidera i predstavnika stranaka i koalicija".

„Oni u privatnim razgovorima izražavaju prilično veliku podršku, koja u izjavama medijima često nije jasna", objašnjava on.

Redakcija BBC poslala je strankama i koalicijama, koji će učestvovati na parlamentarnim izborima, pitanje - da li bi, ako uđu u parlament, podržali Zakon o istopolnim zajednicama.

Od 16 stranaka i koalicija, posle mnogih upućenih poruka, mejlova i poziva, odgovorilo je pet.

„Stranke se stalno nešto kriju kada ih pitaju o zakonu, valjda da ne izgube glasove onih koji su protiv", kaže Tanja, Beograđanka koja godinama živi u istopolnoj zajednici.

Decenijski problemi

Tanja* se dobro seća 2010. godine, kada se u Srbiji pojavio prvi nacrt zakona, kojim su LBGT ljudima bila, kako kaže, „dočarana neka prava za budućnost".

„Iako je Srbija tada bila mnogo zatvorenija i desnica je bila jača, mi smo svi ipak mislili da će sve to sa zakonom trajati možda 6-7 godina", kaže Tanja.

„Evo, već je i duplo više od toga prošlo, a zakona još nema."

Tanja kaže da se prošle godine zaista ponadala da će nacrt biti usvojen, ali da sada „ne veruje više nikom ništa".

„Toliko godina čekam na neke potpuno ljudske stvari - da znam da ću moći da nasledim penziju moje partnerke ili da je posetim u bolnici", kaže Tanja.

Zakon o istopolnim zajednicama je „najvažniji zakon trenutno za LGBT zajednicu, a naročito za one koji žive u pravnom vakuumu dugi niz godina", kaže Goran Miletić.

„Usvajanjem ovog zakona niko neće ništa izgubiti niti će zakon koštati državu i građane, ali LGBT zajednici on znači rešavanje decenijskih problema", dodaje on.

„Istovremeno, odluka da se zakon ne usvoji znači da vlasti Srbije ne žele da poštuju minimum međunarodnih standarda koji se tiču LGBT zajednice."

Ukazao je da „Vlada Srbije nikada nije ni formalno predložila zakon".

„Jedini predlog koji je ikada bio u Skupštini Srbije je model nevladinih organizacija koji su formalno predložili tadašnji poslanici Liberalno-demokratske partije, ali nije bilo čak ni rasprave o ovom predlogu zakona", dodaje on.

Slične nade od parlamenta koji je trenutno rasformiran, imao je i Stefan Šparavalo iz organizacije Da se zna, koja se bori za prava LGBT zajednice u Srbiji.

On je bio član radne grupe za izradu Predloga zakona o istopolnim partnerstvima.

„Mislim da je došlo do političke kalkulacije vladajuće koalicije pred izbore", kaže Šparavalo.

„Verovatno su procenili da bi usvajanje zakona moglo da im oduzme neki procenat glasova krajnje desnice na izborima."

Koje stranke podržavaju LBGT prava

Tanja kaže da možda zna „dve ili tri stranke ili pokreta u Srbiji koji su otvoreno za zakon".

„To je ponižavajuće", kaže ona.

Srbiji je zemlja u kojoj je nasilje prema LGBT osobama i dalje stvarnost, upozorava Miletić.

„Nije dovoljno da predstavnici vlasti i stranaka pozivaju na toleranciju, govore da 'ima mesta za sve' ili da je važno da nasilja nema zbog 'loše slike koju šaljemo u svet'", kaže on.

„Sve su to poruke koje se šalju jer je predstavnicima partija teško da budu eksplicitni u vezi sa pitanjima LGBT zajednice, kao da su to neki građani kojih se oni stide."

Jasne osude onih koji koriste nasilje, diskriminaciju ili govor mržnje su i dalje izuzetak, a ne pravilo, dodaje direktor Civil Rights Defenders.

Ipak, Miletić objašnjava da se klima u Srbiji promenila, jer su „protiv legalizacije istopolnih zajednica jedino ekstremno desne stranke, ali i oni menjaju stav".

„Sada nisu protiv legalizacije, već nameću ideju da sklapanje zajednice treba da bude kod notara, a ne kod matičara", kaže on.

„Ovo je neprihvatljivo, jer bi predstavljalo novu diskriminaciju LGBT zajednice.

„Međutim, to znači da čak i oni ne negiraju potrebu da se ova pravna praznina reguliše."

Kao pozitivnu stvar, Miletić daje i primer da u Srbiji „postoji nekoliko stranaka koje u svojim redovima imaju osobe koji pripadaju LGBT zajednici".

„To jeste kvalitativna promena kada poredimo Srbiju od pre 15 godina i sada", kaže on.

„Međutim, očekivanja zajednice su svakako velika kada su u pitanju vladajuće stranke.

„Zbog svega ovoga, broj stranaka i koalicija koje iskreno podržavaju LGBT zajednicu je relativno mali."

Ko je za zakonsko uređenje

„Mislim da bi bilo dragoceno rešiti pitanje zakonskog statusa onih građana i građanki naše države koji žive u istopolnoj zajednici", kaže Branko Ružić, prvi potpredsednik tehničke Vlade Srbije i član Socijalističke partije Srbije, koja je deo vladajuće koalicije, za BBC.

„Na ovu temu treba gledati iz perspektive da su to naši sugrađani koji dele sve strahove i nade koje i mi imamo, vole državu u kojoj žive, plaćaju poreze i sve prinadležnosti kao i svi drugi građani."

Ružić dodaje da je ovo „pitanje koje izaziva raspravu", ali da je „za početak važno da tokom prošlogodišnje javne rasprave o Zakonu o istopolnim zajednicama nije bio prisutan govor mržnje već su se dominantno sučeljavali argumenti".

„Mogao bih naravno da budem i populista, pa da zagovaram ili davanje svih prava i izjednačavanje istopolnih zajednica sa brakovima, ili s druge strane da se protivim bilo kakvom zakonskom priznanju istopolnih zajednica", kaže funkcioner SPS.

„Međutim, mislim da odgovorno ponašanje podrazumeva jedino rešenje koje će omogućiti da što veći broj političkih i društvenih subjekata podrži LGBT zajednicu po ovom pitanju, a to je rešenje koje će biti rezultat kompromisa."

Iz Koalicije Moramo, koju čine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak i još oko 60 udruženja, kažu da su usaglasili stavove o pravima LGBT ljudi.

„Glasali bismo za Zakon o istopolnim zajednicama", kažu iz Ne davimo Beograd za BBC.

„To je samo prvi korak ka ostvarivanju jednakih prava i obezbeđivanju dostojanstvenog života za sve građane i građanke Srbije bez izuzetka."

Iz Pokreta dodaju da smatraju da je „potrebno je da se država revnosnije obračuna sa nasiljem nad LGBT osobama i da napadi koji se svakodnevno dešavaju LGBT osobama dobiju sudski epilog u vidu ozbiljnijeg kažnjavanja počinilaca".

„Mislimo da je naredni korak obezbeđivanje prava za sve porodice, te da se istopolnim porodicama omogući usvajanje dece, kao i mogućnosti vantelesne oplodnje", dodaju iz Pokreta.

„Verujemo da država ima odgovornost prema svim porodicama, a ne samo tradicionalnim."

Napominju i da „sve porodice, bilo da su jednoroditeljske, LGBT porodice i druge treba da budu mesta gde se uči ljubav, solidarnost i briga i gde gradimo bolje društvo za sve".

Ko je protiv zakona

„Apsolutno smo protiv istopolnih brakova", jasni su iz Dveri za BBC.

Ova stranka na parlamentarne izbore izlazi u koaliciji Patriotski blok, sa Pokretom obnove kraljevine Srbije.

Za Dveri je „brak definisan kao zajednica muškarca i žene".

„Tako piše u Porodičnom zakonu, ali što je još važnije, to je prirodna zajednica kakva postoji od nastanka sveta", dodaju.

„Najnormalnije je da deca imaju mamu i tatu, a ne dva oca, dve majke ili roditelje jedan i dva."

Pogotovo je opasno, tvrde, „nametanje jedne takve teme protiv čega je velika većina građana Srbije".

Iz stranke dodaju da su često „optuživani za diskriminaciju LGBT ljudi".

„Mi nismo za javno propagiranje homoseksualnosti, ali svakako jesmo i bićemo čuvari svih prava koji ovoj zajednici i svakom pojedincu pripadaju", dodaju iz Dveri.

Iz Dosta je bilo, koji predvodi Saša Radulović, kažu za BBC da bi „razmatranje takvog jednog zakona bilo direktno kršenje Ustava Republike Srbije".

„Pripadnici LGBT zajednice u Srbiji treba da uživaju sva ustavom garantovana prava jednako kao i svi ostali građani Republike Srbije i manjinske zajednice u Srbiji", dodaju iz DJB, koji na izbore idu u koaliciji Suverenisti.

Ko je neodređen

Pojedine stranke i koalicije ne odbacuju ili prihvataju zakon unapred.

Iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) kažu za BBC da bi mogli da glasaju za zakon, ali da im odluka „zavisi od sadržaja".

„Samo u slučaju da se pitanja regulišu u domenu porodičnog prava", kažu iz DSHV.

Na pitanje - koja prava misle da bi LGBT zajednica trebalo da ima - odgovaraju da su to „sva građanska prava".

Šta su govorili ostali

Mišljenje koalicija i stranaka o zakonu može da se vidi i na osnovu izjava u prethodnom sazivu Skupštine.

Nosilac liste Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić upravo je u maju 2021. kao predsednik Srbije rekao da „Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".

„Stoga, Zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini", dodao je.

Rekao je da je lični odnos prema tom zakonu pokazao „izborom Ane Brnabić za premijera", ali da istovremeno nije „gorljivi zagovornik" istopolnih zajednica.

I nosilac liste radikala Vojislav Šešelj bio je protiv zakona.

„Posebno je zabrinjavajuće to što, ako umre jedan partner koji je radio ili imao penziju, a drugi koji nije radio ili nije imao penziju, nasleđuje njegovu penziju. To ne može", rekao je Šešelj prošle godine.

Vuk Jeremić, koji na izborima ide sa koalicijom Ujedinjeni za pobedu Srbije, prošle godine je izjavio da bi nacrt Zakona o istopolnim zajednicama trebalo odbaciti.

„Potencijalno najopasniji aspekt Čomićkinog zakona je onaj koji se odnosi na usvajanje dece", rekao je on.

„Toga u nacrtu vidljivo nema, a moralo bi da bude eksplicitno zabranjeno."

Iz koalicije NADA, koju čine Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbijesaopštili su pre godinu dana da je „potpuno neprihvatljivo uvođenje novog pravnog instituta tzv. istopolnih zajednica u pravni sistem Srbije na način kako je to predviđeno, jer se njima istopolno partnerstvo faktički ozakonjuje kao istopolni brak".

Protiv su bili i iz stranke Zavetnici, dok je Muamer Zukorlić, koji je preminuo prošle godine, a bio je predsednik Stranke pravde i pomirenja, 2021. rekao da se protivi Zakonu jer „određena rešenja imaju ambiciju da menjaju naš tradicionalni kulturni i etički obrazac".

Šta (ne)stoji u zakonu

Dodatni problem je, objašnjava Šparavalo, što „političari malo znaju o tome šta u nacrtu zakona zapravo piše".

I Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava u tehničkoj Vladi Srbije, kaže da je „nacrt izazvao pažnju javnosti u pogrešnom tonu".

„Svi su pričali o brakovima LBGT ljudi, a jedino o čemu zakon ne govori su brakovi LGBT ljudi", kaže ona.

Ona misli da je ovaj zakon jedan od procesa „koji se ne mogu zaustaviti, ali se mogu ubrzati".

Hronologija LBGT prava u Srbiji

2001 - Prva parada ponosa LGBT osoba u Beogradu bila je prekinuta zbog napada neonacističkih organizacija i fudbalskih navijača, među kojima su se našli i predstavnici Srpske pravoslavne crkve;
2004 - Parada je otkazana posle martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu;
2009 - Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje diskriminacija protiv LGBT osoba;
2010 - Na održanoj Paradi bilo je više od 150 povređenih i oko 250 privedenih zbog nereda u Beogradu, koje su izazvali pripadnici desničarskih organizacija;
2012 - Usvojene su izmene Krivičnog zakona kojim je u zakon uvedena odredba o zločinu iz mržnje i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu;
2014 - Održana prva mirna Parada ponosa u Beogradu, koja se zatim održava svake godine;
2021 - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavilo predlog Zakona o istopolnim zajednicama.