Избори у Србији 2022: Ко су кандидати за председника Србије

Главне теме председничких кандидата су однос према досадашњем председнику, државно уређење земље, али и украјинска криза.

BBC News 29.03.2022 | Марија Јанковић - ББЦ

Гласачи у Србији 3. априла бираће шефа државе, највишег функционера за кога могу директно да гласају.

Избори ће бити редовни јер је истекао петогодишњи мандат досадашњег председника Александра Вучића.

„Свакако да ће догађаји у Украјини утицати на доминантне теме у кампањи&qуот;, рекао је председник Скупштине Србије Ивица Дачић када је расписивао изборе.

„Кампања ће се водити нижим политичким интензитетом него што би то било да нема таквих догађања.&qуот;

Кампања се, за сада, води око полемике шта људима треба да пружи председник и које то личне и професионалне особине треба да има.

Главне теме међу кандидатима су однос према досадашњем председнику и државно уређење земље.

Редослед кандидата на листићу неће бити одређен редоследом подношења кандидатура, већ жребом.

Председник Србије, према Уставу, има овлашћења да представља земљу и у иностранству и да командује војском.

Редослед кандидата на гласачком листићу утврђен је жребом који је спровела Републичка изборна комисија.

1. Миша Вацић (Српски патриота)

Републичка изборна комисија је прогласила Мишу Вацића за председничког кандидата, на основу 10.151 изјава грађана, након што је листа отклонила недостатке које је РИК утврдио неколико дана раније.

Мишу Вацића је подржала листа група грађана Српски патриота - Миша Вацић.

Вацић је пред РИК стигао у блиндираном џипу јапанске производње, а руских регистарских таблица, у колони више десетина возила за српским и руским заставама и уз бакљаду.

На џипу је било нацртано слово З, симбол који руска војска користи током агресије на Украјину.

„Ја сам једини кандидат који пред грађане излази са чврстом патриотском идеологијом која има за циљ економско и војно оснаживање земље како би се створили услови за враћање суверенитета над окупираним српским територијама и уједињење са другим српским земљама&qуот;, саопштио је он.

Beograd, 14. novembar 2019. — На столу у кацеларији Мише Вацића налази се шаховска табла - као и у кабинету председника Србије Александра Вучића

Вацић је рођен у Београду 1985. године.

Рекао је да је са родитељима са 16 година отишао у Немачку и да је тамо завршио вишу економску школу, пише Истиномер. Студирао је права, али факултет није завршио.

Од 2005. године је члан Српског народног покрета 1389, од 2006. до 2014. био је портпарол тог покрета.

На изборима за Скупштину Београда 2014. био је кандидат Групе грађана Патриотизам у парламент - 1389 - Миша Вацић, а завршио је на последњем месту. Налазио се на 74. месту, као последњи кандидат. Изборна листа није прешла цензус.

„У прошлости је осуђиван због екстремистичких ставова и поступака, укључујући дискриминацију ЛГБТ популације уочи Параде поноса 2009. године, као и због недозвољеног ношења оружја и спречавања службених лица у вршењу дужности.

У јануару 2017. је рекао да му „још није истакла условна затворска казна од седам месеци&qуот;, а само 2013. је осуђен на „условну казну од годину дана због ширења дискриминације против ЛГБТ популације као и недозвољено држање оружја и ометање службеног лица у обављању дужности&qуот;.

У јавности је познат и по томе што је у возу за Косово, који је био осликан српским симболима, 2017. године делио визиткарте на којима је писало „Република Србија, Влада, Канцеларија за Косово и Метохију - Миша Вацић, саветник директора&qуот;.

Његов ангажман у државној Канцеларији за КиМ у почетку је био тајна, а то је чак демантовао и тадашњи директор Канцеларије Марко Ђурић.

Ипак, када је јавно рекао гостујући на Н1 да ради у Канцеларији, истог дана су из ове институције раскинули уговор с њим због, како је наведено, повреде радне дисциплине и интерних правила службе.

„Вацић је у периоду од два месеца, више пута, без Ђурићеве сагласности, координације и овлашћења, самовољно користио Канцеларију за личну промоцију, чиме је повредио и радну дисциплину и интерна правила службе&qуот;, писало је у саопштењу Канцеларије за КиМ.

У јануару 2018. основао је Српску десницу и постао председник странке, а годину дана касније на локалним изборима у Медвеђи странка осваја 6,5 одсто гласова и добија одборничко место.

Вацић мисли да Срби треба да се угледају на Русију која је, како наводи, управо „кроз оснаживање економије и војске дошла у ситуацију да обнови своју државност територијама изгубљеним под комунизмом&qуот;.

„Ја сам једини кандидат који не заговара неутралност, већ пуну подршку Русији поводом текуће специјалне операције у Украјини&qуот;, рекао је он.

2. Биљана Стојковић (Коалиција Морамо)

Кандидаткиња за председницу Србије постала је и Биљана Стојковић, чија је листа предала РИК-у 10.585 правно ваљаних потписа.

Стојковић је кандидаткиња коалиције Морамо, коју чине Заједно за Србију Небојше Зеленовића, Не давимо Београд, Еколошки устанак и још око 60 удружења.

Стојковић је рекла да је само њена кандидатура „већ једна мала победа&qуот;.

„Сада крећемо у политичку борбу, да активизам са улица унесемо у институције&qуот;, додала је она.

„Желимо да се у институцијама, у систему чује глас грађана.&qуот;

Председничка кандидаткиња коалиције Морамо је рођена 1972. у Београду.

Завршила је Биолошки факултет у Београду, а током студија каже да је учествовала у свим протестима против режима Слободана Милошевића, али да није међу организаторима ни једних демонстрација током деведесетих.

На Биолошком факултету је и магистрирала и докторирала, а затим и започела професорску каријеру.

Од 2018. године је редовна професорка Биолошког факултета, а предаје и генетику као изборни предмет на Филозофском факултету, наводи Истиномер.

Није чланица ниједне странке, а своје политички деловање је за Данас 2020. описала искључиво „кроз грађански активизам и грађанско удруживање&qуот;.

Стојковић је за лист Данас говорила опширно и о рату у Украјини.

„Трагедија људи, хуманитарна катастрофа у Украјини, овде је употребљена за застрашивање грађана и позив на окупљање око вође&qуот;, рекла је она.

„Ми смо прошли кроз ужасе рата због чега ми је врло тешко да разумем одсуство емпатије код неких људи, а још мање могу да прихватим навијање за страну која је у овом случају агресор&qуот;, додала је она.

3. Бранка Стаменковић (Коалиција Суверенисти)

Бранка Стаменковић обезбедила је 10.046 правно ваљаних изјава бирача, па је РИК донела решење којим се она проглашава кандидаткињом на председничким изборима.

Кандидаткињу су подржали из Коалиције Сувернисти, коју чине странке Доста је било, Здрава Србија и покрет Живим за Србију.

Коалиција Суверенисти отконила је претходно утврђене недостатке тако што је доставила још 271 правно ваљану изјаву бирача.

„Председник мора да разуме народ, он дели судбину народа. Свесна сам одговорности које ова функција носи&qуот;, рекла је Стаменковић.

Стаменковић је истакла да „кабинет председника не сме бити место одакле се води страначка политика, већ државна, и да очување Косова и Метохије у саставу Србије и очување Републике Српске морају бити приоритети сваког председника&qуот;.

Кандидаткиња Суверениста рођена је 1968. године у Београду.

У биографији је навела да је после средње школе радила у друштвеном и приватном сектору, „да би се крајем деведесетих година прошлог века отиснула у предузетничке воде&qуот;.

У њој пише и да је, „као стипендиста британског Софија центра за проучавање космологије у култури, уписала и постдипломске академске студије из културолошке астрономије и астрологије на велшком универзитету Тринити Сент Дејвид у Лампетеру, Велика Британија&qуот;.

Први пут се кандидовала за народну посланицу 2014. године на листи групе грађана Доста је било.

Била је народна посланица у Скупштини Србије од јуна 2016. до августа 2020. године.

Стаменковић се није директно изјашњавала о рату у Украјини, али су Суверенистииздали саопштење о прикључивању Србије земљама које су у Уједињеним нацијама резолуцијом осудиле Руску Федерацију.

Овај потез назвали су „огромном грешком актуелних српских власти, која би нас могла изузетно много коштати у напорима да одбранимо Косово и Метохију&qуот;.

„Сукоб у Украјини није сукоб између грађана Украјине и Русије, већ сукоб између НАТО и Русије који се дешава преко леђа и живота грађана Украјине&qуот;, додаје се у саопштењу.

„Марионетски политичари у Украјини су предали суверенитет сопствене земље у руке страних амбасада које користе Украјину и њене грађане као топовско месо за обрачун са Русијом. Србија не треба да стаје на страну НАТО у овом сукобу.&qуот;

4. Здравко Понош (Уједињена Србија)

Републичка изборна комисија (РИК) прогласила је Здравка Поноша за кандидата коалиције Уједињена Србија и објавила да је сакупио 11.232 потписа.

Коалиција Уједињена Србија окупљена је око Странке слободе и правде, Демократске странке, Народне странке и Покрета слободних грађана.

Здравко Понош је као један од разлога за кандидатуру навео да је „Србија данас држава урушених институција&qуот;.

„Главни разлог томе лежи у начину како одлазећи председник води државу&qуот;, рекао је он када је предао кандидатуру.

„Кандидовао сам се да бих дужност председника обављао на другачији начин, како је то Устав дефинисао. То свакако значи да председник Србије не сме и не треба да шири панику.&qуот;

Кандидат који је ујединио део опозиције средњу школу је завршио у Загребу, а затим и Војну академију.

Магистрирао је из области телекомуникација на Електротехничком факултету у Београду, а завршио је и високе војне школе и курсеве.

Генералштабно усавршавање похађао је на Краљевском колеџу за одбрамбене студије у Лондону, наводи Истиномер.

Од 1988. до 2002. радио је у Генералштабу, па потом у Министарству одбране Србије и Црне Горе.

Од 2005. био је заменик начелника Генералштаба Војске СЦГ, а одлуком тадашњег председника Србије Бориса Тадића, именован је за начелника Генералштаба 2010.

Године 2008. долази до сукоба између њега и тадашњег министра одбране Драгана Шутановца, па је Понош разрешен дужности начелника Генералштаба, а после годину дана му је, указом Тадића, престала служба у војсци.

Позицију помоћника министра спољних послова за билатералне односе добио је 2010, док је на челу Министарства био Вук Јеремић, а био је и његов шеф кабинета, док је Јеремић био председник Генералне скупштине Уједињених нација.

Политички се разишао и са Вуком Јеремићем, али каже да се то „није догодило псовкама, већ руковањем и загрљајем&qуот;, док је остао члан Јеремићеве Народне странке, али не у најужем руководству.

Од када постоје вишестраначки избори:

Када је у питању украјинска криза, Здравко Понош је рекао да Србија не сме дозволити да се ратна криза наметне као главна тема, већ да се треба посветити изборима, који утичу на животе грађана и на то како ће се тај рат одразити на све.

На дан када је почео рат, Понош је на званичном Фејсбук профилу написао да је „војно решавање украјинске кризе неприхватљиво због патњи цивилног становништва и зато што представља нарушавање територијалног интегритета државе чланице УН&qуот;.

5. Милица Ђурђевић Стаменковски (Заветници)

Једна од оснивачица покрета Заветници 8. марта је проглашена за кандидаткињу за председницу Србије на изборима.

Однос према Косову, за које Заветници мисле да по сваку цену треба да буде део Србије, је једна од главних ставки програма Милице Ђурђевић Стаменковски.

„Наш програм нису обећања, већ завет који смо дали прецима који су се борили управо за ту нашу земљу, ћирилицу, свако дете, ношњу, сваки део Србије, поток&qуот;, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

„Наша је обавеза да дамо све да останемо на том путу.&qуот;

Иако се у медијима говорило да би Заветници могли да буду у коалицији са Српском напредном странком и да подрже њеног кандидата за председника, Ђурђевић Стаменковски је рекла да се то неће догодити јер се Заветници, како каже, не слажу са политиком СНС.

Milica Đurđević Stamenkovski — Милица Ђурђевић Стаменковски

Политичарка и политиколошкиња Ђурђевић Стаменковски одрасла је у предграђу Београда, у насељу Калуђерица.

Завршила је Факултет политичких наука у Београду, а за себе каже да је „још као дете показивала афинитете не само према политици, већ и према националном деловању&qуот;, преноси Истиномер.

На ванредним парламентарним изборима 2014. године била је прва на листи Заветника, али је коалиција окупљена око овог покрета освојила свега 4.514 гласова.

Учествовала је са Заветницима и на парламентарним изборима 2016, када је листа освојила 27.690 гласова (0,73 одсто), као и 2018. на београдским изборима, када су освојили 0,65 одсто.

Једна од главних ставки по којој се кампања политичарке памти јесте када су просторије Куће људских права облепили плакатима на којима су се противили кандидатури оснивачице Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић за Нобелову награду за мир.

Отворено је и против деловања Жена у црном, Центра за културну деконтаминацију и Иницијативе Не давимо Београд.

У мају 2018. године Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) поднео је против ње кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Београду „поводом активности и ставова које је износила о деловању невладних организација&qуот;.

Њена странка ни 2020. на парламентарним изборима није прешла цензус, али је освојила двоструко више гласова него четири године раније.

„Одлука државног руководства да се сврста на страну НАТО представља кршење војне и политичке неутралности Србије&qуот;, рекла је кандидаткиња за председницу у интервјуу за Данас, коментаришући рат у Украјини и гласање Србије у Уједињеним нацијама за осуду руске инвазије.

„Србија је мала држава која се суочава са угрожавањем територијалног интегритета, а због изузетних односа са Руском федерацијом, која је гарант Резолуције 1244, нема у интересу да одабира стране.&qуот;

6. Александар Вучић (Коалиција Заједно можемо све)

Републичка изборна комисија је 9. марта прогласила Александра Вучића за кандидата за председника Републике, а поднето је 148.846 правно ваљаних изјава бирача.

Вучића су предложили из коалиције Александар Вучић - Заједно можемо све, коју чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Савез војвођанских Мађара.

Кандидат за други мандат председника Србије Александар Вучић изјавио је да избори „нису игра&qуот;, да држава „није играчка&qуот; и да није довољно да грађани седе испред телевизора и мисле „како неко лепо прича и свашта обећава&qуот;.

„Неопходно је да у овом тешком времену будемо заједно, уједињени, да сачувамо своју земљу и будућност наше деце&qуот;, казао је Вучић у кампањи.

„Желимо да се такмичимо са свима у раду и резултатима, да будемо први у економији, успешнији од свих, да наша дела говоре све, јер оно што ми кажемо, ми то и урадимо.&qуот;

Kranj, 6. oktobar 2021. — Председник Србије Александар Вучић

Правник, који је актуелни председник Србије, рођен је на Новом Београду.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду, као један од најбољих студената у генерацији.

Био је стипендиста Фондације за развој научног подмлатка, а усавршавао се у Великој Британији, у Брајтону, где је нешто више од годину дана боравио и похађао курс енглеског језика, преноси Истиномер.

Након факултета је радио као новинар на Каналу С на Палама током рата у Босни и Херцеговини и окупације Сарајева.

Члан Српске радикалне странке постао је 1993. године, а убрзо је постао посланик у Скупштини и генерални секретар СРС.

Постаје директор Спортско-пословног центра Пинки у Земуну 1996, након победе СРС на локалним изборима.

Министар за информисање постаје 1998. године у влади Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и радикала.

За то време је потписао Закон о јавном информисању, који је прописивао огромне казне за медије за писање које се протумачи да није у интересу државе, а тако су угашене и редакције Дневног телеграфа, Европљанина и Наше Борбе.

Био је посланик у Савезној скупштини Југославије у три мандата.

Три пута се кандидовао за првог човека Београда и сваки пут је изгубио - 2004, 2008. и 2012.

Био је убеђен да ће 2008. године постати градоначелник јер су га подржали представници београдских одбора СРС, ДСС, СПС и ПУПС.

Ипак, социјалисти су се предомислили и направили коалицију са Демократском странком.

Када је дошло до раскола у Српској радикалној странци и Томислав Николић, други човек СРС одучио да напусти Војислава Шешеља, председника радикала, Вучић није одмах донео одлуку коме ће се приволети.

Ипак, одлучио је да оде са Николићем и прешао у Српску напредну странку.

Томислав Николић је 2012. победио на председничким изборима у Србији, а Вучић је постао председник СНС.

У влади напредњака и социјалиста постао је потпредседник задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала, као и министар одбране.

Постао је и шеф Бироа за координацију рада служби безбедности, а на тој функцији је и данас.

Министар одбране био је непуних годину дана, али је задржао функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

За то време, пише у његовој званичној биографији, „активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније&qуот;.

Након ванредних парламентарних избора у марту 2014, Вучић постаје председник Владе Србије. На тој функцији остаје и након нових ванредних избора 2016.

На председничким изборима 2017. победио је у првом кругу, са освојених 55 одсто гласова.

Актуелни председник државе активно коментарише рат у Украјини.

Србија се налази под „изузетним притиском услед тектонских промена на светској политичкој сцени&qуот;, али ће држава предузети „све мере&qуот; како би умањила утицај на српску привреду и политику земље, рекао је председник Србије Александар Вучић у обраћању 2. марта.

„Србија ће се о питању санкција руководити искључиво заштитом својих виталних и економских и политичких интереса&qуот;, рекао је Вучић.

„Због искуства са санкцијама Запада с краја прошлог века, али и чињенице да су у Републици Српској и даље изложени санкцијама, Србија сматра да није њен витални интерес да уводи санкције било којој држави.&qуот;

Додао је да се Србија на седници Генералне скупштине УН 2. марта придружила осуди напада на Украјину зато што то „нисмо смели да прећутимо због историје&qуот;, али и да се у тексту не помињу било какве санкције.

7. Милош Јовановић (коалиција НАДА)

Милоша Јовановића подржала су 11.232 бирача која су потписала његову кандидатуру на председничким изборима, а он је кандидат коалиције НАДА, окупљене око Демократске странке Србије, део Покрета обнове Краљевине Србије и још 25 удружења грађана.

„Уверен сам да ја као председнички кандидат имам озбиљне шансе да уђем у други круг избора&qуот;, рекао је Милош Јовановић, када је објавио кандидатуру.

„Када видим људи које нас подржавају, нисам забринут јер знам да ће све доћи на своје, да ће наша идеја која обједињује национално и демократско победити.&qуот;

Главна порука Јовановићеве политике до сада је била - промена државног уређења Србије.

„Волео неко монархију или не, чињеница је да је круна неодвојиви део српске историје&qуот;, рекао је Јовановић у јулу 2021.

Он сматра да би се отварањем дебате о монархији „коначно заоставштина југословенства, комунизма, а данас европејства, избацила из српског организма''.

„Хоћемо српску Србију, која је отворена за све, али која зна да је њено писмо ћирилица, која зна да су Косово и Метохија неодвојиви део њене територије&qуот;, рекао је Јовановић.

И његови коалициони партнери из Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) рекли су да су „због чврстог обећања да ће отворити питање друштвено политичког уређења републике&qуот; подржали Милоша Јовановића.

Правник који се залаже да Србија постане монархија рођен је у Београду, где је завршио и гимназију, док је 1999. дипломирао на Правном факултету на Сорбони у Паризу, као и 2000. на Одсеку политичких наука Сорбоне, наводи Истиномер.

На Сорбони је и докторирао.

Од 2001. до 2005. године је предавао на Правном факултету на Сорбони, а од 2006. до 2011. године радио је на Институту за међународну политику и привреду у Београду.

Од 2011. године предаје на Правном факултету у Београду.

Јовановић је од 2007. године био саветник за међународно-правна питања министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића и члан српске делегације у преговарачком процесу о статусу Косова.

Од 2008. био је координатор правног тима Владе Републике Србије, а од 2010. постаје потпредседник Демократске странке Србије.

У посланичкој клупи био је од 2012. до 2013. године, а председник ДСС постаје 2017. године.

На локалним изборима у Београду 2018. године, био је кандидат за градоначелника и освојио 1,12 одсто гласова.

Када је почео сукоб у Украјини, Јовановић је рекао да „не разуме осуде Запада руског напада на Украјину&qуот; који је, како је нагласио, „на најгори могући начин кршио међународно право приликом бомбардовања Србије 1999.&qуот;

„Србија треба спремно да дочека наступајућу кризу у ценама енергената, припреми буџет за субвенције грађанима и да се не меша у сукоб ни по коју цену&qуот;, рекао је Јовановић.

„Нити треба да на наговор Европске уније заводи санкције Русији и осуђује њихове потезе, нити да призна независност Луганска и Доњецка.&qуот;

Како да гласате ако живите у иностранству:

8. Бошко Обрадовић (Патриотски блок)

Републичка изборна комисија прогласила је Бошка Обрадовића за кандидата за председника Србије 13. марта 2022. године, на основу 11.020 сакупљених изјава бирача.

Обрадовића је за председника подржала коалиција Патриотски блок, коју чине странке Српски покрет Двери и део Покрета обнове краљевине Србије.

Након кандидатуре је рекао „да испуњава критеријуме грађана Србије, јер ниједном није био на власти и иза њега нема афера&qуот;.

Додао је да се залаже за породичне и традиционалне вредности.

„Борићу се да Косово и Метохија остане у саставу Србије, за Републику Српску, Србе у Црној Гори и све Србе у региону&qуот;, додао је он.

Филолог и политичар рођен је 1976. године код Чачка.

Дипломирао је српску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Потом је шест година радио као библиотекар за културно-просветну делатност и односе са јавношћу библиотеке у Чачку, одакле одлази на место менаџера Српског сабора Двери, наводи Истиномер.

Уредник је и у издавачкој кући Катена мунди.

Потом је 1999. године на Савиндан основао удружење грађана Српски покрет Двери чији се ставови заснивају на српском национализму, евроскептицизму и антиглобализму.

Био је и уредник интернет и ТВ продукције Двери српске.

Отворени је противник истополних бракова и геј параде, па је 2009. и 2010. године организовао манифестацију Породична шетња као одговор на заказану Параду поноса.

Обрадовић је 2011. године био кандидат за посланика на републичким изборима на листи Двери, као и носилац листе на локалним изборима у Чачку.

Четири године касније постаје председник Двери.

На ванредним парламентарним изборима 2014. године био је носилац листе Двери, када су освојили 128.000 гласова, али нису прешли цензус.

Две године потом, Двери су са Демократском странком Србије освојиле 4,99 одсто гласова на новим ванредним парламентарним изборима.

Коалиција је званично била испод цензуса, али се памти вербални сукоб Обрадовића са председником Републичке изборне комисије Дејаном Ђурђевићем.

Обрадовић је тада оптужио Српску напредну странку за крађу избора, али је коалиција званично ушла у скупштину након поновљених избора на 15 бирачких места.

Политичар је постао народни посланик.

Обрадовић је био активан током протеста 1 од 5 милиона 2019, када је са групом демонстраната ушао је у просторије Радио-телевизије Србије, захтевајући да се укључи у програм РТС.

Штрајковао је и глађу 2020. године испред Скупштине Србије, а рекао је да то чини „не само због очувања Косова и Метохије у саставу Србије, већ и због кршења Устава, рушења демократије и одлагања избора&qуот;.

Политичар и филолог српске књижевности изричито је против увођење санкција Русији, као и против уласка Србије у НАТО.

Овај став задржао је и током рата у Украјини.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.29.2022)