Izbori u Srbiji 2022: Ko su kandidati za predsednika Srbije

Glavne teme predsedničkih kandidata su odnos prema dosadašnjem predsedniku, državno uređenje zemlje, ali i ukrajinska kriza.

BBC News 29.03.2022 | Marija Janković - BBC

Glasači u Srbiji 3. aprila biraće šefa države, najvišeg funkcionera za koga mogu direktno da glasaju.

Izbori će biti redovni jer je istekao petogodišnji mandat dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.

„Svakako da će događaji u Ukrajini uticati na dominantne teme u kampanji", rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kada je raspisivao izbore.

„Kampanja će se voditi nižim političkim intenzitetom nego što bi to bilo da nema takvih događanja."

Kampanja se, za sada, vodi oko polemike šta ljudima treba da pruži predsednik i koje to lične i profesionalne osobine treba da ima.

Glavne teme među kandidatima su odnos prema dosadašnjem predsedniku i državno uređenje zemlje.

Redosled kandidata na listiću neće biti određen redosledom podnošenja kandidatura, već žrebom.

Predsednik Srbije, prema Ustavu, ima ovlašćenja da predstavlja zemlju i u inostranstvu i da komanduje vojskom.

Redosled kandidata na glasačkom listiću utvrđen je žrebom koji je sprovela Republička izborna komisija.

1. Miša Vacić (Srpski patriota)

Republička izborna komisija je proglasila Mišu Vacića za predsedničkog kandidata, na osnovu 10.151 izjava građana, nakon što je lista otklonila nedostatke koje je RIK utvrdio nekoliko dana ranije.

Mišu Vacića je podržala lista grupa građana Srpski patriota - Miša Vacić.

Vacić je pred RIK stigao u blindiranom džipu japanske proizvodnje, a ruskih registarskih tablica, u koloni više desetina vozila za srpskim i ruskim zastavama i uz bakljadu.

Na džipu je bilo nacrtano slovo Z, simbol koji ruska vojska koristi tokom agresije na Ukrajinu.

„Ja sam jedini kandidat koji pred građane izlazi sa čvrstom patriotskom ideologijom koja ima za cilj ekonomsko i vojno osnaživanje zemlje kako bi se stvorili uslovi za vraćanje suvereniteta nad okupiranim srpskim teritorijama i ujedinjenje sa drugim srpskim zemljama", saopštio je on.

Beograd, 14. novembar 2019. — Na stolu u kacelariji Miše Vacića nalazi se šahovska tabla - kao i u kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića

Vacić je rođen u Beogradu 1985. godine.

Rekao je da je sa roditeljima sa 16 godina otišao u Nemačku i da je tamo završio višu ekonomsku školu, piše Istinomer. Studirao je prava, ali fakultet nije završio.

Od 2005. godine je član Srpskog narodnog pokreta 1389, od 2006. do 2014. bio je portparol tog pokreta.

Na izborima za Skupštinu Beograda 2014. bio je kandidat Grupe građana Patriotizam u parlament - 1389 - Miša Vacić, a završio je na poslednjem mestu. Nalazio se na 74. mestu, kao poslednji kandidat. Izborna lista nije prešla cenzus.

„U prošlosti je osuđivan zbog ekstremističkih stavova i postupaka, uključujući diskriminaciju LGBT populacije uoči Parade ponosa 2009. godine, kao i zbog nedozvoljenog nošenja oružja i sprečavanja službenih lica u vršenju dužnosti.

U januaru 2017. je rekao da mu „još nije istakla uslovna zatvorska kazna od sedam meseci", a samo 2013. je osuđen na „uslovnu kaznu od godinu dana zbog širenja diskriminacije protiv LGBT populacije kao i nedozvoljeno držanje oružja i ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti".

U javnosti je poznat i po tome što je u vozu za Kosovo, koji je bio oslikan srpskim simbolima, 2017. godine delio vizitkarte na kojima je pisalo „Republika Srbija, Vlada, Kancelarija za Kosovo i Metohiju - Miša Vacić, savetnik direktora".

Njegov angažman u državnoj Kancelariji za KiM u početku je bio tajna, a to je čak demantovao i tadašnji direktor Kancelarije Marko Đurić.

Ipak, kada je javno rekao gostujući na N1 da radi u Kancelariji, istog dana su iz ove institucije raskinuli ugovor s njim zbog, kako je navedeno, povrede radne discipline i internih pravila službe.

„Vacić je u periodu od dva meseca, više puta, bez Đurićeve saglasnosti, koordinacije i ovlašćenja, samovoljno koristio Kancelariju za ličnu promociju, čime je povredio i radnu disciplinu i interna pravila službe", pisalo je u saopštenju Kancelarije za KiM.

U januaru 2018. osnovao je Srpsku desnicu i postao predsednik stranke, a godinu dana kasnije na lokalnim izborima u Medveđi stranka osvaja 6,5 odsto glasova i dobija odborničko mesto.

Vacić misli da Srbi treba da se ugledaju na Rusiju koja je, kako navodi, upravo „kroz osnaživanje ekonomije i vojske došla u situaciju da obnovi svoju državnost teritorijama izgubljenim pod komunizmom".

„Ja sam jedini kandidat koji ne zagovara neutralnost, već punu podršku Rusiji povodom tekuće specijalne operacije u Ukrajini", rekao je on.

2. Biljana Stojković (Koalicija Moramo)

Kandidatkinja za predsednicu Srbije postala je i Biljana Stojković, čija je lista predala RIK-u 10.585 pravno valjanih potpisa.

Stojković je kandidatkinja koalicije Moramo, koju čine Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak i još oko 60 udruženja.

Stojković je rekla da je samo njena kandidatura „već jedna mala pobeda".

„Sada krećemo u političku borbu, da aktivizam sa ulica unesemo u institucije", dodala je ona.

„Želimo da se u institucijama, u sistemu čuje glas građana."

Predsednička kandidatkinja koalicije Moramo je rođena 1972. u Beogradu.

Završila je Biološki fakultet u Beogradu, a tokom studija kaže da je učestvovala u svim protestima protiv režima Slobodana Miloševića, ali da nije među organizatorima ni jednih demonstracija tokom devedesetih.

Na Biološkom fakultetu je i magistrirala i doktorirala, a zatim i započela profesorsku karijeru.

Od 2018. godine je redovna profesorka Biološkog fakulteta, a predaje i genetiku kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu, navodi Istinomer.

Nije članica nijedne stranke, a svoje politički delovanje je za Danas 2020. opisala isključivo „kroz građanski aktivizam i građansko udruživanje".

Stojković je za list Danas govorila opširno i o ratu u Ukrajini.

„Tragedija ljudi, humanitarna katastrofa u Ukrajini, ovde je upotrebljena za zastrašivanje građana i poziv na okupljanje oko vođe", rekla je ona.

„Mi smo prošli kroz užase rata zbog čega mi je vrlo teško da razumem odsustvo empatije kod nekih ljudi, a još manje mogu da prihvatim navijanje za stranu koja je u ovom slučaju agresor", dodala je ona.

3. Branka Stamenković (Koalicija Suverenisti)

Branka Stamenković obezbedila je 10.046 pravno valjanih izjava birača, pa je RIK donela rešenje kojim se ona proglašava kandidatkinjom na predsedničkim izborima.

Kandidatkinju su podržali iz Koalicije Suvernisti, koju čine stranke Dosta je bilo, Zdrava Srbija i pokret Živim za Srbiju.

Koalicija Suverenisti otkonila je prethodno utvrđene nedostatke tako što je dostavila još 271 pravno valjanu izjavu birača.

„Predsednik mora da razume narod, on deli sudbinu naroda. Svesna sam odgovornosti koje ova funkcija nosi", rekla je Stamenković.

Stamenković je istakla da „kabinet predsednika ne sme biti mesto odakle se vodi stranačka politika, već državna, i da očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i očuvanje Republike Srpske moraju biti prioriteti svakog predsednika".

Kandidatkinja Suverenista rođena je 1968. godine u Beogradu.

U biografiji je navela da je posle srednje škole radila u društvenom i privatnom sektoru, „da bi se krajem devedesetih godina prošlog veka otisnula u preduzetničke vode".

U njoj piše i da je, „kao stipendista britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi, upisala i postdiplomske akademske studije iz kulturološke astronomije i astrologije na velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Lampeteru, Velika Britanija".

Prvi put se kandidovala za narodnu poslanicu 2014. godine na listi grupe građana Dosta je bilo.

Bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije od juna 2016. do avgusta 2020. godine.

Stamenković se nije direktno izjašnjavala o ratu u Ukrajini, ali su Suverenistiizdali saopštenje o priključivanju Srbije zemljama koje su u Ujedinjenim nacijama rezolucijom osudile Rusku Federaciju.

Ovaj potez nazvali su „ogromnom greškom aktuelnih srpskih vlasti, koja bi nas mogla izuzetno mnogo koštati u naporima da odbranimo Kosovo i Metohiju".

„Sukob u Ukrajini nije sukob između građana Ukrajine i Rusije, već sukob između NATO i Rusije koji se dešava preko leđa i života građana Ukrajine", dodaje se u saopštenju.

„Marionetski političari u Ukrajini su predali suverenitet sopstvene zemlje u ruke stranih ambasada koje koriste Ukrajinu i njene građane kao topovsko meso za obračun sa Rusijom. Srbija ne treba da staje na stranu NATO u ovom sukobu."

4. Zdravko Ponoš (Ujedinjena Srbija)

Republička izborna komisija (RIK) proglasila je Zdravka Ponoša za kandidata koalicije Ujedinjena Srbija i objavila da je sakupio 11.232 potpisa.

Koalicija Ujedinjena Srbija okupljena je oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana.

Zdravko Ponoš je kao jedan od razloga za kandidaturu naveo da je „Srbija danas država urušenih institucija".

„Glavni razlog tome leži u načinu kako odlazeći predsednik vodi državu", rekao je on kada je predao kandidaturu.

„Kandidovao sam se da bih dužnost predsednika obavljao na drugačiji način, kako je to Ustav definisao. To svakako znači da predsednik Srbije ne sme i ne treba da širi paniku."

Kandidat koji je ujedinio deo opozicije srednju školu je završio u Zagrebu, a zatim i Vojnu akademiju.

Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve.

Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, navodi Istinomer.

Od 1988. do 2002. radio je u Generalštabu, pa potom u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore.

Od 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske SCG, a odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan je za načelnika Generalštaba 2010.

Godine 2008. dolazi do sukoba između njega i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, pa je Ponoš razrešen dužnosti načelnika Generalštaba, a posle godinu dana mu je, ukazom Tadića, prestala služba u vojsci.

Poziciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose dobio je 2010, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić, a bio je i njegov šef kabineta, dok je Jeremić bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Politički se razišao i sa Vukom Jeremićem, ali kaže da se to „nije dogodilo psovkama, već rukovanjem i zagrljajem", dok je ostao član Jeremićeve Narodne stranke, ali ne u najužem rukovodstvu.

Od kada postoje višestranački izbori:

Kada je u pitanju ukrajinska kriza, Zdravko Ponoš je rekao da Srbija ne sme dozvoliti da se ratna kriza nametne kao glavna tema, već da se treba posvetiti izborima, koji utiču na živote građana i na to kako će se taj rat odraziti na sve.

Na dan kada je počeo rat, Ponoš je na zvaničnom Fejsbuk profilu napisao da je „vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN".

5. Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici)

Jedna od osnivačica pokreta Zavetnici 8. marta je proglašena za kandidatkinju za predsednicu Srbije na izborima.

Odnos prema Kosovu, za koje Zavetnici misle da po svaku cenu treba da bude deo Srbije, je jedna od glavnih stavki programa Milice Đurđević Stamenkovski.

„Naš program nisu obećanja, već zavet koji smo dali precima koji su se borili upravo za tu našu zemlju, ćirilicu, svako dete, nošnju, svaki deo Srbije, potok", rekla je Đurđević Stamenkovski.

„Naša je obaveza da damo sve da ostanemo na tom putu."

Iako se u medijima govorilo da bi Zavetnici mogli da budu u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom i da podrže njenog kandidata za predsednika, Đurđević Stamenkovski je rekla da se to neće dogoditi jer se Zavetnici, kako kaže, ne slažu sa politikom SNS.

Političarka i politikološkinja Đurđević Stamenkovski odrasla je u predgrađu Beograda, u naselju Kaluđerica.

Završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu, a za sebe kaže da je „još kao dete pokazivala afinitete ne samo prema politici, već i prema nacionalnom delovanju", prenosi Istinomer.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine bila je prva na listi Zavetnika, ali je koalicija okupljena oko ovog pokreta osvojila svega 4.514 glasova.

Učestvovala je sa Zavetnicima i na parlamentarnim izborima 2016, kada je lista osvojila 27.690 glasova (0,73 odsto), kao i 2018. na beogradskim izborima, kada su osvojili 0,65 odsto.

Jedna od glavnih stavki po kojoj se kampanja političarke pamti jeste kada su prostorije Kuće ljudskih prava oblepili plakatima na kojima su se protivili kandidaturi osnivačice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić za Nobelovu nagradu za mir.

Otvoreno je i protiv delovanja Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd.

U maju 2018. godine Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) podneo je protiv nje krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu „povodom aktivnosti i stavova koje je iznosila o delovanju nevladnih organizacija".

Njena stranka ni 2020. na parlamentarnim izborima nije prešla cenzus, ali je osvojila dvostruko više glasova nego četiri godine ranije.

„Odluka državnog rukovodstva da se svrsta na stranu NATO predstavlja kršenje vojne i političke neutralnosti Srbije", rekla je kandidatkinja za predsednicu u intervjuu za Danas, komentarišući rat u Ukrajini i glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama za osudu ruske invazije.

„Srbija je mala država koja se suočava sa ugrožavanjem teritorijalnog integriteta, a zbog izuzetnih odnosa sa Ruskom federacijom, koja je garant Rezolucije 1244, nema u interesu da odabira strane."

6. Aleksandar Vučić (Koalicija Zajedno možemo sve)

Republička izborna komisija je 9. marta proglasila Aleksandra Vučića za kandidata za predsednika Republike, a podneto je 148.846 pravno valjanih izjava birača.

Vučića su predložili iz koalicije Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, koju čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.

Kandidat za drugi mandat predsednika Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da izbori „nisu igra", da država „nije igračka" i da nije dovoljno da građani sede ispred televizora i misle „kako neko lepo priča i svašta obećava".

„Neophodno je da u ovom teškom vremenu budemo zajedno, ujedinjeni, da sačuvamo svoju zemlju i budućnost naše dece", kazao je Vučić u kampanji.

„Želimo da se takmičimo sa svima u radu i rezultatima, da budemo prvi u ekonomiji, uspešniji od svih, da naša dela govore sve, jer ono što mi kažemo, mi to i uradimo."

Kranj, 6. oktobar 2021. — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Pravnik, koji je aktuelni predsednik Srbije, rođen je na Novom Beogradu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji.

Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka, a usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika, prenosi Istinomer.

Nakon fakulteta je radio kao novinar na Kanalu S na Palama tokom rata u Bosni i Hercegovini i okupacije Sarajeva.

Član Srpske radikalne stranke postao je 1993. godine, a ubrzo je postao poslanik u Skupštini i generalni sekretar SRS.

Postaje direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki u Zemunu 1996, nakon pobede SRS na lokalnim izborima.

Ministar za informisanje postaje 1998. godine u vladi Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i radikala.

Za to vreme je potpisao Zakon o javnom informisanju, koji je propisivao ogromne kazne za medije za pisanje koje se protumači da nije u interesu države, a tako su ugašene i redakcije Dnevnog telegrafa, Evropljanina i Naše Borbe.

Bio je poslanik u Saveznoj skupštini Jugoslavije u tri mandata.

Tri puta se kandidovao za prvog čoveka Beograda i svaki put je izgubio - 2004, 2008. i 2012.

Bio je ubeđen da će 2008. godine postati gradonačelnik jer su ga podržali predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS.

Ipak, socijalisti su se predomislili i napravili koaliciju sa Demokratskom strankom.

Kada je došlo do raskola u Srpskoj radikalnoj stranci i Tomislav Nikolić, drugi čovek SRS odučio da napusti Vojislava Šešelja, predsednika radikala, Vučić nije odmah doneo odluku kome će se privoleti.

Ipak, odlučio je da ode sa Nikolićem i prešao u Srpsku naprednu stranku.

Tomislav Nikolić je 2012. pobedio na predsedničkim izborima u Srbiji, a Vučić je postao predsednik SNS.

U vladi naprednjaka i socijalista postao je potpredsednik zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane.

Postao je i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, a na toj funkciji je i danas.

Ministar odbrane bio je nepunih godinu dana, ali je zadržao funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Za to vreme, piše u njegovoj zvaničnoj biografiji, „aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije".

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014, Vučić postaje predsednik Vlade Srbije. Na toj funkciji ostaje i nakon novih vanrednih izbora 2016.

Na predsedničkim izborima 2017. pobedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova.

Aktuelni predsednik države aktivno komentariše rat u Ukrajini.

Srbija se nalazi pod „izuzetnim pritiskom usled tektonskih promena na svetskoj političkoj sceni", ali će država preduzeti „sve mere" kako bi umanjila uticaj na srpsku privredu i politiku zemlje, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju 2. marta.

„Srbija će se o pitanju sankcija rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa", rekao je Vučić.

„Zbog iskustva sa sankcijama Zapada s kraja prošlog veka, ali i činjenice da su u Republici Srpskoj i dalje izloženi sankcijama, Srbija smatra da nije njen vitalni interes da uvodi sankcije bilo kojoj državi."

Dodao je da se Srbija na sednici Generalne skupštine UN 2. marta pridružila osudi napada na Ukrajinu zato što to „nismo smeli da prećutimo zbog istorije", ali i da se u tekstu ne pominju bilo kakve sankcije.

7. Miloš Jovanović (koalicija NADA)

Miloša Jovanovića podržala su 11.232 birača koja su potpisala njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, a on je kandidat koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije, deo Pokreta obnove Kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.

„Uveren sam da ja kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora", rekao je Miloš Jovanović, kada je objavio kandidaturu.

„Kada vidim ljudi koje nas podržavaju, nisam zabrinut jer znam da će sve doći na svoje, da će naša ideja koja objedinjuje nacionalno i demokratsko pobediti."

Glavna poruka Jovanovićeve politike do sada je bila - promena državnog uređenja Srbije.

„Voleo neko monarhiju ili ne, činjenica je da je kruna neodvojivi deo srpske istorije", rekao je Jovanović u julu 2021.

On smatra da bi se otvaranjem debate o monarhiji „konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma''.

„Hoćemo srpsku Srbiju, koja je otvorena za sve, ali koja zna da je njeno pismo ćirilica, koja zna da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo njene teritorije", rekao je Jovanović.

I njegovi koalicioni partneri iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) rekli su da su „zbog čvrstog obećanja da će otvoriti pitanje društveno političkog uređenja republike" podržali Miloša Jovanovića.

Pravnik koji se zalaže da Srbija postane monarhija rođen je u Beogradu, gde je završio i gimnaziju, dok je 1999. diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao i 2000. na Odseku političkih nauka Sorbone, navodi Istinomer.

Na Sorboni je i doktorirao.

Od 2001. do 2005. godine je predavao na Pravnom fakultetu na Sorboni, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Od 2011. godine predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Jovanović je od 2007. godine bio savetnik za međunarodno-pravna pitanja ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o statusu Kosova.

Od 2008. bio je koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije, a od 2010. postaje potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

U poslaničkoj klupi bio je od 2012. do 2013. godine, a predsednik DSS postaje 2017. godine.

Na lokalnim izborima u Beogradu 2018. godine, bio je kandidat za gradonačelnika i osvojio 1,12 odsto glasova.

Kada je počeo sukob u Ukrajini, Jovanović je rekao da „ne razume osude Zapada ruskog napada na Ukrajinu" koji je, kako je naglasio, „na najgori mogući način kršio međunarodno pravo prilikom bombardovanja Srbije 1999."

„Srbija treba spremno da dočeka nastupajuću krizu u cenama energenata, pripremi budžet za subvencije građanima i da se ne meša u sukob ni po koju cenu", rekao je Jovanović.

„Niti treba da na nagovor Evropske unije zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka."

Kako da glasate ako živite u inostranstvu:

8. Boško Obradović (Patriotski blok)

Republička izborna komisija proglasila je Boška Obradovića za kandidata za predsednika Srbije 13. marta 2022. godine, na osnovu 11.020 sakupljenih izjava birača.

Obradovića je za predsednika podržala koalicija Patriotski blok, koju čine stranke Srpski pokret Dveri i deo Pokreta obnove kraljevine Srbije.

Nakon kandidature je rekao „da ispunjava kriterijume građana Srbije, jer nijednom nije bio na vlasti i iza njega nema afera".

Dodao je da se zalaže za porodične i tradicionalne vrednosti.

„Boriću se da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, za Republiku Srpsku, Srbe u Crnoj Gori i sve Srbe u regionu", dodao je on.

Filolog i političar rođen je 1976. godine kod Čačka.

Diplomirao je srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Potom je šest godina radio kao bibliotekar za kulturno-prosvetnu delatnost i odnose sa javnošću biblioteke u Čačku, odakle odlazi na mesto menadžera Srpskog sabora Dveri, navodi Istinomer.

Urednik je i u izdavačkoj kući Katena mundi.

Potom je 1999. godine na Savindan osnovao udruženje građana Srpski pokret Dveri čiji se stavovi zasnivaju na srpskom nacionalizmu, evroskepticizmu i antiglobalizmu.

Bio je i urednik internet i TV produkcije Dveri srpske.

Otvoreni je protivnik istopolnih brakova i gej parade, pa je 2009. i 2010. godine organizovao manifestaciju Porodična šetnja kao odgovor na zakazanu Paradu ponosa.

Obradović je 2011. godine bio kandidat za poslanika na republičkim izborima na listi Dveri, kao i nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku.

Četiri godine kasnije postaje predsednik Dveri.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine bio je nosilac liste Dveri, kada su osvojili 128.000 glasova, ali nisu prešli cenzus.

Dve godine potom, Dveri su sa Demokratskom strankom Srbije osvojile 4,99 odsto glasova na novim vanrednim parlamentarnim izborima.

Koalicija je zvanično bila ispod cenzusa, ali se pamti verbalni sukob Obradovića sa predsednikom Republičke izborne komisije Dejanom Đurđevićem.

Obradović je tada optužio Srpsku naprednu stranku za krađu izbora, ali je koalicija zvanično ušla u skupštinu nakon ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta.

Političar je postao narodni poslanik.

Obradović je bio aktivan tokom protesta 1 od 5 miliona 2019, kada je sa grupom demonstranata ušao je u prostorije Radio-televizije Srbije, zahtevajući da se uključi u program RTS.

Štrajkovao je i glađu 2020. godine ispred Skupštine Srbije, a rekao je da to čini „ne samo zbog očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, već i zbog kršenja Ustava, rušenja demokratije i odlaganja izbora".

Političar i filolog srpske književnosti izričito je protiv uvođenje sankcija Rusiji, kao i protiv ulaska Srbije u NATO.

Ovaj stav zadržao je i tokom rata u Ukrajini.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.29.2022)