Избори у Словенији: Да ли убедљива победа дебитанта Голоба шаље Јаншу у политичку пензију

Тачно три месеца било је потребно Роберту Голобу да формира политичку организацију и оствари најубедљивију победу једне странке од осамостаљења Словеније.

Оставио је иза себе Јанеза Јаншу, већ четири деценије незаменљиво лице словеначке политике, колико је прошло од његових првих дисидентских дана још у комунистичкој Југославији.

Био је то судар по свему две потпуне супротности политичке сцене Словеније.

„Овакву излазност на изборе нисмо имали последњих двадесет година и то све говори: људи су показали да желе промене, а показали су и да верују да смо ми ти који могу да донесу промене&qуот;, рекао је присталицама Роберт Голоб у изборној ноћи, обраћајући им се преко видео везе, позитиван на вирус корона.

Јанез Јанша му је упутио честитке, истичући да је његова странка „спремна да ради за добро Словеније&qуот;.

• Како су се избори у Словенији претворили у сталну потрагу за новим лицима
• Убедљива победа новог опозиционог покрета Слобода на изборима у Словенији, показују излазне анкете
• Зоран Јанковић - рецепт за политичко трајање

Голобу ће за формирање будуће владе бити довољан само један партнер - традиционална партија левог центра Социјални демократи намеће се као логичан избор најављен још у кампањи.

У парламент је ушла и странка Левица, али без политичког капитала који је имала после претходних избора, када је од њене мањинске подршке зависила тадашња коалициона влада.

Словеначка демократска странка (СДС) Јанеза Јанше ће, заједно са традиционалним блиским партнерима из Нове Словеније, постизборне дане дочекати у подређеном положају.

Колико ће трајати Голобов „премијерски лет&qуот;

Готово 70 одсто бирача у Словенији изашло је на изборе који су уследили после четири године политичких нестабилности.

Ређали су се редом дуги преговори о формирању мањинске владе Марјана Шареца, па кратак живот тог кабинета и долазак на власт Јанеза Јанше усред најтеже фазе корона кризе, па масовни протести против владе и убедљиви неуспех референдума на коме се гласало о владином предлогу за управљању водама.

„Јанша је у ове две године показао толики степен ауторитарности и конфликтности, да ће то бити довољна гаранција да нико неће дестабилизовати будућу владу&qуот;, сматра професор Факултета друштвених наука у Љубљани Игор Лукшич, иначе некада лидер Социјалних демократа.

Он каже да су убедљиве победе по правилу доносиле стабилније владе у земљи у којој је само један кабинет у претходне три деценије испунио читав мандат.

Велико поверење грађана имао је у првом изласку на изборе за словеначки парламент и дугогодишњи градоначелник Љубљане Зоран Јанковић.

Он је 2011. године освојио 28,51 одсто гласова, али - није успео ни да састави владу.

Убедљиво је 2014. године победио Миро Церар са 34,49 одсто гласова, завршио један премијерски мандат само недељу дана пре редовног истека и - нестао са политичке сцене, а странка коју је створио сада није ушла у парламент.

Коначно, ни странка дебитанта Марјана Шареца са избора 2018. године, која је тада освојила 12,66 одсто гласова и годину и по дана водила словеначку владу, није успела да се ове године избори за улазак у парламент.

Поделе и проблеми долазили су из сложених коалиција, али и из самих победничких странака.

„Покрет Слобода тренутно делује веома хомогено, мада је било и примера да су ствари тако деловале само на почетку.

„Распадале су се странке Зорана Јанковића и Мира Церара, иако су имале велику подршку&qуот;, подсећа новинар словеначког јавног сервиса Гашпер Петовар.

Управо распаду Јанковићеве странке присуствовао је и сам Голоб који је био потпредседник те организације, да би касније наставио политичку каријеру као потпредседник крила које је повела Аленка Братушек.

Овај 55-годишњи електроинжењер до повратка у политику радио је у компанији која се бавила здравим изворима енергије.

Пре избора, обећао је враћање демократичности у словеначку политику, окретање социјалним и зеленим питањима, док је у изборној ноћи обећао брзо формирање владе.

Голоб ће, за почетак, бити растерећен сложених коалиционих преговора - са Социјалним демократама има начелно договорену сарадњу, док Левицу може и не мора да прими у свој кабинет.

Има ли политичке пензије за Јанеза Јаншу

Четири деценије дуга политичка каријера Јанеза Јанше дошла је пред нову раскрсницу.

Трећи пут остао је без премијерског мандата: 2008. године после четири године на власти, 2013. године после годину дана и 2022. године после две године на функцији.

Ниједном му грађани нису дали поверење да настави да влада на изборима у које је улазио са позиције власти, али је он проналазио начин да се врати на функцију.

Ипак, изборна математика каже да, иако је његов СДС освојио мање места у парламенту, добио је чак за око 50 хиљада више гласова бирача.

Пословично хладан и уздржан, Јанша је и у изборној ноћи одбио да директно одговори на новинарско питање да ли је то крај његове политичке каријере током које је био члан, па дисидент Комунистичке партије у време Југославије, три пута био министар одбране и три пута премијер Словеније.

Следеће године могао би да обележи три деценије на челу СДС-а, странке у чијем је формирању и учествовао.

Слање Јанше у политичку пензију била је жеља готово свих странака левице и центра пред изборе у којима је победа над СДС-ом била означена као кључни циљ опозиције.

Професор Игор Лукшич каже да Јаншин рад познаје од почетка 1980-их година и да је уверен да пензију и не разматра.

„Јанша има веома јаку машинерију и може да преживи са истим утицајем и процентом гласова и у влади, али и у опозицији.

„Он је политички човек, не може и не жели да изађе из политике - може да живи само ако је активан јер би га одмах дочекали судски процеси које ни би могао да контролише и имао би велике потешкоће&qуот;, тврди Лукшич.

Ипак, Јаншин дугогодишњи политички супарник Милан Кучан, некадашњи председник Словеније, резултат избора види као нешто више од обичног изборног гласања.

„Био је ово референдум о политици коју је Словенија водила две године и људи су рекли своје - гласали су за онога ко је највећи гарант промена&qуот;, рекао је Кучан за словеначки јавни сервис.

Укрупњавање политичке сцене у „суперизборној&qуот; години

Када је после претходних избора 2018. године девет странака ушло у словеначки парламент, било је јасно да ће политички живот бити компликован - парламентарна већина се мењала, мењали су се премијери и владе.

Сада би ствари требало да буду знатно једноставније јер је на сцени само пет играча, од чега два или највише три могу чинити нову власт.

Ипак, то не значи да сценарио сталне потраге за новим лицем у словеначкој политици засигурно одлази у историју.

„Кад ова влада падне за неколико година, на следећим изборима мислим да ћемо поново гледати сценарио са новим лицем и новом странком, иако ће многе партије отићи у историју.

„Ипак, питање за све леве странке које нису ушле у парламент, или као СД и Левица која имају јако лош резултат, јесте зашто су сами помогли Голобу да би - изгубили сопствене гласове&qуот;, пита се новинар Гашпер Петовар.

И Социјалне демократе и Левица оствариле су лошије резултате него пре четири године, што је за младог лидера Левице Луку Месеца значило да већ у изборној ноћи понуди оставку.

Ван парламента остале су странке некадашњих премијера Марјана Шареца, Мира Церара и Аленке Братушек, странка пензионера која је често имала кључну улогу у формирању власти, као и неколико партија насталих из ових организација.

И док СДС остаје доминантна снага на десном политичком полу, Роберт Голоб тек треба да увери бираче да је он снага и за следеће изборе - што није успело ниједном од његових претходника.

Политиколог Игор Лукшич сматра да дуга традиција разједињености игра важну улогу, те да сада нема фактора који повезује - попут цркве пре Другог светског рата или комунистичке партије у југословенском периоду.

„Политичка свест је тако ниска да ту нема градње традиције - нема уверења и поверења да се нешто ствара.

„У питању је анархоидна свест која иде на емоцију за кратак период.&qуот;

Период до следећих избора заиста је кратак, па се у словеначкој јавности 2022. година често назива „суперизборна&qуот; година.

Најпре ће се на јесен тражити наследник Борута Пахора на председничкој функцији јер он после два мандата више нема право на нову кандидатуру.

Потом ће 20. новембра бити одржани локални избори, а на њима су и у претходним циклусима у појединим општинама доминирале локалне листе, мање партије и организације.

Могло би то да удахне нови живот и неким странкама које на овим изборима нису успеле да пређу изборни праг.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.25.2022)