Сергеи Довлатов: Некада смо живели у брдима

Некада смо живели у брдима. Стада оваца покривала су процветале падине. Потоци – брзи, запенушани, бели, као нож и бес – извијали су се око тешких, мокрих стена. Сунце се топило на снажним јерменским потиљцима. У жбуњу су лутале сенке, плашећи опрезне. Пролазиле су године, сваливши на плећа терет истопљеног сунца, хладећи се локалним новинама, успоравајући корак да би купиле сладолед. Пролазиле су године… Некада смо живели у брдима. Сада насељавамо станове… *