Русија, Србија и Сергеј Лавров: Блокада ваздушног простора суседних земаља спречила долазак руског министра у Београд

Питање да ли ће Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, доћи у Београд решили су суседи Србије - рампом у ваздуху.

Северна Македонија, Црна Гора и Бугарска одбиле су да авиону, којим би Лавров дошао у Србију, дозволе да користи ваздушни простор, због чега је посета отказана.

На конференцији за медије у Москви, по отказивању посете, Лавров је рекао да се догодило нешто „незамисливо&qуот;, јер је Србија спречена у остваривању спољне политике, за шта оптужује Европску унију.

„Наше односе са Србијом нико неће моћи да уништи&qуот;, рекао је Лавров.

Претходних дана представници власти у Србији су говорили да постоје тешкоће у организацији посете руског министра.

Председник Србије Александар Вучић рекао је за РТС да „такву организовану хистерију на тако малу земљу дуго није видео&qуот; и изразио је незадовољство због забране разговора и свеукупне атмосфере направљене у вези са доласком Лаврова.

• Какве економске последице чекају Србију ако уведе санкције Русији
• Разговор Путина и Вучића: „Нови повољни гасни уговор, Србија ће имати сигурну зиму&qуот;
• Зорана Михајловић за ББЦ: „Интереси руских лобија су били јачи&qуот; када се бирао извор гаса у Србији

Због руске инвазије на Украјину, која траје више од 100 дана, Запад је Москви увео низ санкција, међу којима је и забрана коришћења ваздушног простора Уније.

Једна од ретких европских земаља где руски авиони могу да слећу је Србија, која се није придружила санкцијама против Русије, иако јесте осудила инвазију.

„Намера Русије била је да пробије блокаду санкција и логично је да руска дипломатије иде линијом најмањег отпора и напада тамо где је најлакше - преко Србије&qуот;, каже за ББЦ на српском Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији.

Димитар Бечев, предавач Универзитета Оксфорд, каже за ББЦ на српском да ту постоји још једна порука, а то је да Русија „и даље има пријатеља и савезника у Европи&qуот;.

„Дакле, напори Запада за њену изолацију не раде&qуот;, наводи Бечев у писаном одговору.

„Исто се десило и 2014. године, када је после увођења санкција Путин дошао у Београд, као почасни гост војне параде.&qуот;

Као и бројне друге европске земље, Србија се у великој мери ослања на руски гас, док Кремљ подржава званични Београда по питању Косова.

Реакције, најаве и позиви

Уместо да са друге стране стола има Лаврова, председник Србије Александар Вучић у понедељак имао је имењака Боцан-Харченка, руског амбасадора у Београду.

Вучић је на Инстаграму објавио да га је Боцан-Харченко обавестио о разлозима који су онемогућили долазак Лаврова у Београд.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦедУгБЗМ3гВ/?игсхид=ИмМиМТА2М2И=

Лавров је преко видео линка, из Москве одговарао на питања руских и српских медија.

Он сматра да је забрана доласка у Србију у супротности са међународним правом, а да је до ње дошло зато што је Европска унија посету видела као претњу.

„Чак је и неискусном посматрачу јасно да у Бриселу нема места не само сувереној равноправности држава, већ је спречена и слобода избора, за коју се Запад стално залаже&qуот;, каже.

Главни разлог, сматра Лавров, јесте то што ЕУ од Србије тражи да се определи за Исток или за Запад.

„Треба да постоји слобода избора партнера, за то се сам Запад залагао и он је сам уништио тај избор.

„НАТО и ЕУ хоће да претворе Балкан у свој пројекат под називом 'затворени Балкан'&qуот;, рекао је Лавров.

Истичући да ништа неће уништити односе Србије и Русије, најавио је да је Москва позвала шефа српске дипломатије Николу Селаковића да у најскорије време дође у Русију.

Нада се, каже, да авион којим ће он летети „неће бити подвргнут срамоти због Брисела&qуот;.

• Како рат у Украјини утиче на фирме из Србије
• „Дошли смо да останемо&qуот;: Зашто руски ИТ стручњаци отварају фирме у Србији
• Односи Русије и Црне Горе: Од „историјских пријатеља&qуот; до „непријатељских земаља&qуот;

Вучић: „Не смеју Русији ништа, па се онда иживљавају над нама&qуот;

„Не можете да разумете колико је разговора било у којима је тражено од Србије да откаже гостопримство Лаврову. Безброј&qуот;, рекао је Вучић за РТС.

Он је рекао да се залаже за разговор, а да „у Европи данас није лако чути глас разума и дијалога&qуот;.

„Овакву хистерију у претходна 24 сата на тако малу земљу дуго нисам видео. Непристајање Србије да увек буде део чопора нешто је што изазива главобољу.

„И не мислим на Американце, они су тиши него неки мали и пошто Русији не смеју ништа да кажу хајде да се иживљавамо на маленој Србији - од Карла Билта до Хрватске&qуот;, рекао је Вучић.

Додао је и да „није фациниран њиховим претњама и наредбодавним говором&qуот;, већ да „више волео да неко жели да разговара, јер су разговори лековити&qуот;.

Нагласио је да је Русија традиционални пријатељ Србије, али и да „Србија мора да пожури на свом европском путу зато што је то најбоље за њу&qуот;.

Где је све Лавров путовао од почетка рата?

Рат у Украјини почео је 24. фебруара, а неколико дана касније, руски министар иностраних послова требало да је посети Уједињене нације у Женеви.

Тај пут је отказан због „антируских санкција&qуот;, навели су тада руски званичници.

Додуше, Лавров је 1. марта ипак био у Женеви - али виртуелним путем.

Међутим, његов говор, који није држао уживо, већ је унапред снимљен, бројне делегације су бојкотовале, напустивши салу за конференције.

• 10. март - Турска

После десетак дана рата, Лавров је у турској Анталији имао састанак са украјинским шефом дипломатије Дмитром Кулебом.

Међутим, Кулеба је убрзо изјавио да није постигнут никакав напредак по питању примирја и прекида ватре, док је Лавров тврдио да „Русија не жели рат&qуот;.

Ипак, то нису била његове једине дипломатске активности у Анталији - Лавров се у Турској састао и са Мевлутом Чавушоглуом, турским шефом дипломатије.

Турска и даље није увела санкције Русији.

Бечев каже указује на то да Србија „нема намеру да Русији уводи санкције&qуот;, а да у исто време сарађује и са Западом.

„Исто раде и Турска и Индија, балансирају у том сукобу - занимљива је то паралела&qуот;.

Састанака у Анталији је, између осталог, било и са Гејром Отом Педерсеном, специјалним изаслаником УН за Сирију, као и са једним званичником из Венецуеле.

• 30.и 31. март - Кина

Крајем марта, Лавров је стигао у Кину, а званични повод био је трећи састанак министара спољних послова земаља суседних Авганистану.

Тамо га је пре свега угостио Ванг Ји, кинески шеф дипломатије, са којим је имао разговор.

Поред тога, Лавров је у Кини причао и са Амиром Каном Мутакијем, министром спољних послова Авганистана.

Ђукић каже да се Лавров из Кине „вратио празних шака&qуот;.

„Кина се понаша крајње рационално, имају и они својих проблема, а изгледа да ни тавариш (на руском, друг) Си Ђинпинг више није оно што је био&qуот;, наводи.

„Никаквих резултата те посете није било.&qуот;

Ђукић сматра да је Кина „страховито опрезна&qуот; како и она не би потпала под санкције Америке и Запада.

Због тога, истиче, Русија ту не може да рачуна на оно што је очекивала.

• 1. април - Индија

Наредни дипломатски маневар Лавров је имао у Њу Делхију, где се састао са индијским шефом дипломатије, као и премијером Нерендром Модијем.

Субрахмањам Џајшанкар је у тада навео да ће са Лавровом причати о „тешкој ситуацији&qуот; и међународној политици.

„Индија је, као што знате, увек била за решавање разлика и спорова дијалогом и дипломатијом&qуот;, рекао је он.

Индија је до сада одбијала да осуди инвазију Русије на Украјину, али јесте позивала на „деескалацију сукоба&qуот;.

Њихове везе са Русијом су до сада биле јаке, али Ђукић каже да је Индија тренутно „најближа Западу&qуот; од када је он прати.

„Да не говорим о времену Индире Ганди (дугогодишње премијерке Индије током 20. века) која је била присни сарадник Кремља.

„Индија је данас земља која не може, не жели да помогне Русији и једноставно да се упушта у ризике које је Русија направила.&qуот;

Он каже да је Русија мислила да ће јој Кина и Индија бити замена за европско тржиште када је реч о продаји нафте.

„Међутим, то се не дешава&qуот;, каже кратко.

„Кина не жели да више него сада зависи од руске нафте, што не искључује да ће купити одређену количину, а Индијци нешто више и то по веома повољним ценама.&qуот;

• Мај - Блиски исток

Потом је уследило неколико посета Лаврова Блиском истоку.

У Оман је стигао 12. маја, где се састао са султаном.

На Блиски исток је поново отишао 30. маја, прво у посету Бахреину, а потом и Саудијској Арабији, где се састао са шефовима дипломатија неколико земаља.

То су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Кувајт, Катар и Бахреин.

Ђукић каже да је Саудијска Арабија била „промашена посета&qуот;.

„Покушао је да сачува Русију у оној форми ОПЕК+ друштву (произвођача нафте), али од тога нема ништа.

Како наводи, Саудијци су се „приволели америчким захтевима да увећају производњу и размотре останак Русије у тој форми&qуот;.

„Том увећаном производњом они би требало да надокнаде мањак руске нафте на тржишту&qуот;, наводи Ђукић.

Шта даље?

Ђукић каже да се „крећемо ка новој подели и новом престројавању света&qуот;.

„Из свега овога ће се створити неки нови односи, које мислим да није тешко препознати ако се раде спољнополитичке анализе.

„Нажалост, у Србији тога нема, па не знамо ни шта ће се десити у наредних десетак дана, а камоли шта кад се заврши рат у Украјини.&qуот;

Крајем недеље у Србију би требало да стигне и Олаф Шолц, немачки премијер.

Да ли то значи да је у току дипломатска офанзива на Београд?

„Не мислим да је тако&qуот;, каже Ђукић.

„Посета Шолца је била раније договорена, он ју је одредио, а Вучић је у међувремену прихватио посету Лаврова, коју је Путин наметнуо.&qуот;

Ипак, Бечев сматра да је дипломатска офанзива у току.

„Порука је да Србија није 100 одсто на страни Запада, тако да се појачава притисак како би се Београд придружио санкцијама или барем што већем броју њих&qуот;, каже.

Када је реч о реакцији Европске уније, Ђукић сматра да ће у периоду пред нама пре свега у питање бити доведена српска позиција „седења на две столице.&qуот;

„Запад је до сада Србији гледао кроз прсте, али мислим да ту постоје неке границе и оне су сада све опипљивије - види се то сваког дана.

„Србија не може више играти на две столице, уз трећу кинеску, коју је такође употребљавала.&qуот;

Исто сматра и Бечев.

„Што дуже траје рат то ће бити теже сачувати ту неутралност&qуот;, наводи.

„Мислим да ће Србија увести неке санкције, али ће оне бити минималне и симболичке.&qуот;

---

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.06.2022)