У малој просторији у Лесковцу, граду у јужној Србији, стотинак Рома пева у исти глас, у истом ритму, затворених очију и раширених дланова.

„Шта бих без тебе господе ја да ми ниси отворио врата&qуот;, уз препознатљив ромски ритам и мелодију троје певача са подијума предводи овај својеврсан хор.

У једном тренутку, старија верница се спушта на колена и затворених очију певуши стихове „ти си моје поуздање, нека чују све махале&qуот;.

Иако сунце на почетку јула пржи, а температура у просторији прелази 40. подељак, деца, млади и стари, којима се слива зној са чела, не престају да певају као у трансу.

Сваке недеље, некад у већем, некад у мањем броју, верници из овог насеља окупљају се тачно у 18 сати, без обзира на временске прилике, јер не желе да пропусте мису у Првој ромској хришћанској цркви.

• Зајде Баџа, деценијама скривено светилиште нишких Рома
• У част Теткице Бибије - исцелитељке и заштитнице деце
• Неизвесна судбина јединог споменика палим ромским борцима у Србији

У неасфалтираној улици у једном од три ромска насеља у овом граду, између недовршених и китњастих кућа, у дубини дворишта смештена је приземна просторија на чијем зиду стоји табла са натписом „Протестантска еванђеоска црква Заједница Рома Лесковац&qуот; и једноставним крстом.

„Бог је чинио велика чуда у овој заједници - долазили су људи са тумором, разним болестима, али су оздравили јер смо се сви заједно молили Христу&qуот;, каже Звездан Алиновић, један од верника и саслужитеља у овој цркви, за ББЦ на српском.

Због тих наводних оздрављења, број ромских верника се увећао, па су 2001. године одлучили да се осамостале од матичне Протестантске еванђеоске цркве у Лесковцу.

Из цркве у центру града, која постоји од шездесетих година 20. века, 2001. године селе се у ромско насеље.

Одмах са десне стране од просторије до овог лета налазио се плави шатор на беле пруге где су верници долазили на недељне мисе више од 20 година.

Надају се да ће на пролеће 2024. године ту стајати црква од цигле, цемента и бетона.

Доласком протестантског еванђелизма међу лесковачке Роме постепено се побољшавао и њихов положај у друштву, пре свега јер протестантизам инсистира на образовању и пожртвованом раду, каже ромолог Драган Тодоровић за ББЦ на српском.

„Роми протестанти инсистирају на томе да деца заврше средњу школу, а протестантска етика им налаже да марљиво раде јер то врлина&qуот;, појашњава ромолог.

Како се протестанти својом вољом крштавају тек после пунолетства, број ромских верника сада је око 700, што је скоро 10 одсто укупног броја људи ове националне мањине у Лесковцу, каже дугогодишњи пастор ромске цркве Селим Алијевић за ББЦ на српском.

Песмом и игром до бога

Уз тихе, медитирајуће звуке клавијатуре, на подијум излази пастор Селим Алијевић, како се код протестаната назива свештеник.

Он поздравља готово пуну просторију и позива вернике да устану и започну мису песмом.

Певају неколико песама на српском језику, па неколико на ромском.

„У Псалмима, делу Старог завета чији је аутор краљ Израела и Јудеје Давид, пише да се Бог слави песмама, харфама, бубњем и весељем.&qуот;

„Користимо наш мелос како бисмо уживали и опустили се не мислећи на болести, тешкоће, проблеме, али и како бисмо били благословени&qуот;, каже пастор Алијевић.

На лицима верника који певају њима добро познате песме види се свака емоција - од среће, до туге и страха.

На последњој клупи, близу улаза, средовечна жена брише сузе са лица док на супротном крају, близу олтара, човек у педесетим годинама затворених очију само помера усне и њише се лево, десно.

„Обично су то песме наших верника и говоре о томе кроз шта су прошли, кроз оно шта су доживели и искусили&qуот;, појашњава Алијевић.

Све песме су посвећене богу и у њима му се захваљују, моле га и славе.

Неколико дечака, иако миса увелико траје, тек улази у цркву, али не прате их прекориви погледи.

Убрзо долазе до олтара и само се прикључују хорском певању, њишући се у ритму.

Сваки верник, од најстаријег, па до најмлађег, пева и игра уз мелодије које допиру са олтара.

„Увек је овако весело, али зависи како се отвараш богу, како му отвараш душу&qуот;, каже Мартин Адемовић.

Овај 33-годишњак у лесковачку протестантску цркву долази са родитељима од пете године, а до пре осам година је долазио у цркву у ромском насељу.

Тада се преселио у немачки град Либек, где већ постоји богомоља.

„Тамо је један наш брат отишао пре нас и отворио цркву где се окупљамо.&qуот;

Вентилатори не престају да брекћу, али не успевају да расхладе просторију.

Зној лије низ лица верника, али они за то не хају.

„Други део мисе је проповед, али када су овакве врућине избегавам да тај део буде дужи од двадесетак минута јер има старих и болесних, а овде је врућина&qуот;, каже пастор Алијевић.

Проповед је углавном на ромском, али када су ту гости који не знају овај језик, пастор се обраћа на српском.

Верници, каже пастор, немају проблема да слушају службу на једном или другом језику.

„Битна је реч божја, а она се разуме на било ком језику&qуот;, каже он.

Погледајте видео: Борба младих за очување ромског језика

Једини део који је на српском јесте читање Светог писма.

„Користим превод Вука Караџића и Ђуре Даничића, али и неке новије преводе&qуот;, каже Алијевић.

Старешине ове цркве су још 2013. године превеле Нови Завет на ромски језик, а тренутно се ради на преводу Старог завета.

Пастор Алијевић користи, ипак, Библију на српском.

„Дуго се ради на преводу Светог писма јер појединих речи нема у нашем језику, па користимо истоветне речи као у српском.&qуот;

„И мислим да ће чак и бити нашим верницима неразумљиво јер су навикли на српски превод&qуот;, појашњава пастор.

Сваку недељну мису, они верници који нису у могућности да прате уживо, могу да прате на Фесјбук страници ове цркве.

Осим миса недељом, сваког јутра у 10 сати пастор Селим Алијевић има уживо укључење на Фесјбуку које прати око 150 верника из Србије и целог света.

„Искрено, не волим ту нову технологију, али људи су тражили тако нешто, па сам желео да им помогнем&qуот;, каже Алијевић кроз смех.

Ко су протестанти еванђелисти?

Протестанти еванђелисти су једна од четири гране протестантизма у Србији.

Протестантизам, један од праваца у хришћанству, настао је крајем 16. века као жеља да се реформише римокатоличка црква која у том тренутку нуди могућност да се новцем верници искупе за грехе.

Временом је дошло до већих подела, а током 19. века на англофоном подручју (Британија, Канада, Сједињене Америчке Државе) настаје и протестантски еванђелизам, који 2016. године броји око 619 милиона верника.

„Еванђеоско хришћанство је специфично јер инсистира на емотивном доживљају вере, не толико на Светом писму или другим традиционалним књигама на којима инсистирају остали протестанти&qуот;, појашњава ромолог Драган Тодоровић.

Зато је, наводи он, овај вид хришћанства који проповеда веру кроз песму и игру близак Ромима.

„Деловање протестаната еванђелиста међу Ромима на овом простору је успешно јер се њима прилази као људима у потребама, а не као изграђеним верницима.&qуот;

На челу ове цркве налази се пастор, свештеник, који заједно са старешинама води црквене послове и држи службу.

За разлику од осталих хришћана, протестанти се крштавају тек када постану пунолетни.

Прва ромска црква и први ромски пастор

Прича о овој ромској цркви почиње пре скоро четири деценије, 1986. године, у центру Лесковца, у већ постојећој протестантској еванђеоској цркви „Духовни центар&qуот;.

Настала је шездесетих година 20. века и окупљала је десетак верника у месту Лебане, недалеко од Лесковца.

Прва верница била је Вера Давидовић чија је породична кућа у Лебану неколико година служила као црква.

Први пастор ове цркве био је Ћирил Митковић, који је заједно са супругом Мирославом био један од првих верника еванђелиста на југу Србије.

Већина Рома у том тренутку била је исламске вероисповести, прича пастор Селим Алијевић.

Мало помало, Роми су откривали ову грану хришћанства и кренули су да се из ислама масовно преобраћују у протестанте, углавном због прича, како каже пастор, о исцељивању болести.

Чувши за наводна оздрављења, многи су се заинтересовали и долазили на једну, две мисе и постали део заједнице.

Алиновић каже да је тако дошао 1991. године и преобратио се.

„Људима из наше улице променили смо живот, изашли смо у махалу и проповедали младима и старима јеванђеље божије и то се ширило&qуот;, каже Алиновић.

Број верника се толико повећао да су се недељне мисе одржавале у три термина, а Роми су имали засебан термин.

Садашњи пастор Селим Алијевић био је један од првих верника, а у цркву је први пут ушао са 18 година.

Било је то пре 42 године.

„Тада сам осетио мир у души, а у пастору Миодрагу Станковићу сам препознао духовног оца који ме је саветовао, био уз мене кад год ми је било тешко.&qуот;

Миодраг Станковић је наследник првог пастора Протестантске еванђеоске цркве у Лесковцу Ћирила Митковића.

Место пастора неромске цркве у Лесковцу после Станковићеве смрти наследио је његов син Стефан Станковић.

Обострана љубав и поштовање довели су Алијевића и до помоћника током мисе, али и саслужитеља, па је водио неке делове службе.

„Ту су ме приметили проповедници из Енглеске који су нас посећивали и видели у мени потенцијал за бољу комуникацију са Ромима&qуот;, каже он.

На библијске студије у граду Бурџес Хил на југу Енглеске Алијевић одлази 1989. године, а у Лесковац се вратио 1991. године, где је и рукоположен за пастора две године касније.

Овај пут, наводи, изабрао је због свог „духовног оца&qуот; Миодрага Станковића.

„Данас је тешко показати љубав, увек је неки стрес, напетост, а требало би да се младима покаже љубав, поштовање, разговара са њима иако те не разумеју увек&qуот;, каже сетно пастор Алијевић.

После 15 година, ромски верници одлучили су да отворе цркву у насељу како би је приближили већ тада великој групи верника.

„Склонили смо људе са улице, довели их у цркву и на тај начин смо унели промене у нашој ромској заједници&qуот;, каже Звездан Алиновић.

Већ 2001. било је довољно верника који морају из насеља да иду до центра Лесковца на мису.

„Тада су нам браћа и сестре из организације Лигхт Лифе из Француске донели шатор како бисмо имали већи простор&qуот;, присећа се Алијевић.

Ова организација једна је од великог броја хуманитарних удружења које су основали протестанти еванђелисти.

У Списку цркава и верских заједница регистрована је као „Прва ромска хришћанска црква&qуот;, али пастор наводи да је то само због бирократије јер постоји већ регистрована Протестантска еванђеоска црква.

„Упркос имену, ми смо и даље Протестантска еванђеоска црква, како нам и пише на табли, али чињеница је да смо прва ромска црква у Србији, као и на простору бивше Југославије&qуот;, додаје он.

Нових верника, прича пастор, има на свакој служби.

„Овде су људи из три махале и махом се сви познајемо, а долазе људи из околних села, ако су у могућности.&qуот;

Пастор се нада да ће бити још више верника када заврше градњу цркве.

„Када смо коначно добили овај плац, могли смо да кренемо градњу праве цркве. Према пројекту, биће места за 700 људи, али сигуран сам да ће стати и више&qуот;, каже Алијевић.

У неким селима, наводи он, отворили су и места за окупљања верника, углавном у њиховим домовима: Владичином Хану, Лепеници, Прокупљу, у селу Бошњаце, као и у Нишу.

У љубави са свима

Проблема са суграђанима, градском влашћу и полицијом немају, каже пастор Алијевић.

Предрасуде о овој цркви у Лесковцу више нема нико јер су се у неколико наврата прикључивали хуманитарним акцијама и упознали суграђане са радом и црквом.

„Имали смо на почетку проблема са комшијама када смо овде отворили цркву јер су мислили да смо секта, али сада немамо - чак су нам се неки и прикључили&qуот;, кроз осмех се присећа пастор.

А предрасуде већинског становништва о Ромима - да су „нерадници, прљави и необразовани&qуот; - ови верници су већ разбили.

„Немамо никаквих проблема у Лесковцу, ни зато што смо протестанти, а ни зато што смо Роми&qуот;, каже Звездан Алиновић.

Он каже да се труде да утичу на младе у насељу, али и да сарађују са градским властима и школама.

„Кроз прве сусрете они су схватили да учимо младе добрим стварима, да имамо велики утицај на њих, али и старије&qуот;, каже Алиновић.

Добре односе, наводи пастор Алијевић, имају и са осталим хришћанима и покушавају да ставе по страни све несугласице и разлике.

„Желимо свима да покажемо љубав и поштовање, а оне болне тачке остављамо по страни&qуот;, каже први ромски пастор из лесковачке прве ромске цркве.

Погледајте видео о музичаркама Александри и Силвији - ноте су им у срцу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.04.2022)