Дрон и војска: Ко и како сме да управља беспилотним летелицама у Србији

Премијерка Србије тврди да су дронови, виђени на југу државе, долетели са Косова, што је један од разлога за подизање готовости војске.

BBC News 03.11.2022 | Грујица Андрић - ББЦ новинар

Фудбалска утакмица, музички фестивал, неприступачни кутак природе, али и небо над ратним подручјима - то су места која неретко надлећу дронови.

Ове беспилотне летелице су, тврде представници власти у Београду, уочене у областима Мердара и Рашке на југу Србије, где су долетеле са простора Косова, а један дрон оборила је Војска Србије 2. новембра у области планине Копаоник.

Наводно су снимале „положај у Копненој зони безбедности и две касарне&qуот;, што је, према речима београдских званичника, један од разлога за подизање војне готовости српске војске.

„Неадекватно коришћење беспилотних летелица може да доведе до безбедносних ризика попут „угрожавања живота, здравља и имовине људи на земљи, као и угрожавање ваздушног саобраћаја&qуот;, каже Оља Чокорило, шефица одсека за ваздушни саобраћај и транспорт на Саобраћајном факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Копнена зона безбедности (КЗБ) између Косова и Србије дефинисана је Војнотехничким споразумом потписаним у јуна 1999. у Куманову између КФОР-а, Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), после НАТО бомбардовања СРЈ.

Ширина зоне је пет километара, док је дужина 382 километра. Снаге безбедности Србије 2001. су ушле у зону и од тада заједно са припадницима КФОР-а имају заједничке патроле и извиђања.

У Србији је коришћење ових летелица регулисано Законом о ваздухопловству, као и Правилником о беспилотним ваздухопловима, који је ступио на снагу у фебруару 2020.

„Посебну тежину последица има колизија беспилотног ваздухоплова са мотором ваздухоплова у лету, јер би потенцијално могло доћи до пожара на погонској групи, а самим тим и до угрожавања живота путника и посаде на лету&qуот;, наводи Чокорило.

До сада је забележено укупно 12.593 инцидената са беспилотним летелицама широм света, а у најмање 20 дошло је до директног судара са другим ваздухопловима, показују подаци Мреже за безбедност авијације (АСН).

Могу ли дронови из других земаља да лете небом изнад Србије

„Сваки лет преко државне границе супротно правилима представља повреду ваздушног простора Републике Србије, што важи и за беспилотне летелице&qуот;, наводи Чокорило.

Дронови могу да долете у српски ваздушни простор само уз посебно одобрење које издаје Директорат цивилног ваздухопловства, уз сагласност Министарства одбране, наводи се у Правилнику о беспилотним ваздухопловима.

Приликом издавања дозволе утврђује се да ли лет страног дрона може да угрози безбедност ваздушног саобраћаја, лица или објеката на земљи, а у обзир се узимају карактеристике простора у којима је планирано летење, категорију ваздухоплова, техничке могућности и опремљеност, додаје се.

За дронове у власништву страних земаља или држављана у Србији се примењују све одредбе правилника.

Међународни стандарди „третирају беспилотни ваздухоплов као било који други ваздухоплов&qуот; и регулатива иде ка томе да се сва правила примењива на класичне летелице, модификују и прилагоде беспилотним, каже Оља Чокорило.

„С обзиром да Европска унија планира до 2050. развој урбане мобилности кроз операције беспилотних ваздухоплова, ово је очекивани правац развоја регулативе кроз ЕУ, земље Западног Балкана, и на националном нивоу&qуот;, појашњава професорка Саобраћајног факултета у Београду.

Оборен дрон изнад у области Копаоника

Војска Србије саопштила је 2. новембра да је „неутралисала комерцијални дрон који се кретао из правца Копаоника ка Рашкој&qуот;.

„Војска Србије предузима појачане мере за откривање, праћење и неутралисање беспилотних летелица у близини војних објеката&qуот;, наводи се у саопштењу.

Додаје се да ће Војска Србије и даље обарати све беспилотне летелице које се нађу у зони забране лета и у близини војних објеката.

„Истрага која је пред нама ће утврдити тачно врсту дрона, беспилотне летелице која је оборена и све оно што ћемо из тога закључити и утврдити као релевантно чињенично стање указаће нам куда нас трагови воде и ко би могао да буде управљач, власник и произвођач дрона&qуот;, рекао је Милош Вучевић, министар одбране Србије.

Где дронови у Србији не смеју да лете

Коришћење беспилотног ваздухоплова забрањено је на мање од 500 метара од Народне скупштине, зграда владе и председништва, републичких, покрајинских и органа локалне самоуправе, објеката војске, судова, јавних тужилаштва и страних дипломатских представништва, према правилнику Директората цивилног ваздухопловства.

Забрана важи и у близини значајних инфраструктурних објеката у области енергетике, саобраћаја, телекомуникација и водоснабдевања, осим ако власник или корисник објекта није одобрио лет, додаје се.

„Битно је напоменути да за летење у близини аеродрома, као и за летење на висинама већим од 100 метара изнад нивоа земље, осим добијања одобрења Директората цивилног ваздухопловства, потребно је урадити и алокацију ваздушног простора код Контроле летења&qуот;, напомиње Чокорило.

Ко може да управља дроном

Право да управља дроном има свако ко добије потребну дозволу Директората цивилног ваздухопловства.

Тест знања и лекарски преглед су услови за добијање дозволе, која траје неограничено, наводи се у Правилнику о беспилотним ваздухопловима.

Дронове користе и привредници, посебно у „грађевини, геодезији, пољопривреди и шумарству, водопривреди, енергетици, за послове заштите историјских споменика, за потребе научних истраживања и слично&qуот;, каже Чокорило.

Ови летови спадају у генерални ваздушни саобраћај (ГАТ), који се одвија по правилима Међународне организације цивилне авијације (ИЦАО), објашњава.

„Осим привредних субјеката и грађана, беспилотне ваздухоплове користе и државни органи, као што су МУП и Министарство одбране, у складу са правилима за оперативни ваздушни саобраћај (ОАТ)&qуот;, додаје професорка.

Оперативни ваздушни саобраћај су сви летови цивилних ваздухоплова, као и летови државних ваздухоплова који се обављају у складу са посебно утврђеним поступцима који одступају од правила и поступака за општи ваздушни саобраћај.

Borbeni dron Bajaktar — Борбени дронови, попут овог који производи турска компанија Бајактар, користе се у рату у Украјини

Врсте дронова

Беспилотна летелица нема посаду и њоме се управља даљински, дефинисано је Законом о ваздушном саобраћају.

Према Правилнику о беспилотним ваздухопловима, летелице деле се у четири групе, у зависности од тежине:

до 0,9 килограма
од 0,9 до четири килограма
од четири до 25 килограма
од 25 до 150 килограма

У Евиденцију ваздухоплова морају да буду уписани дронови тежи од четири килограма, као и летелице мање од те тежине које лете близу аеродрома, људи и у условно забрањеној зони.

Условно забрањена зона је део ваздушног простора у коме се на одређено време летење ваздухоплова ограничава и одвија према унапред одређеним условима, наводи се у Правилнику.

Коришћење дронова у рату у Украјини

Русија је 24. фебруара напала Украјину, а у рату у којем је до половине октобра према подацима Уједињених нација погинуло више од 16.000 људи, обе стране се више пута користиле дронове.

У недавном нападу на Кијев, руска војска је 17. октобра користила дронове камиказе иранске производње.

Крајем октобра, у нападу на руску црноморску флоту на Севастопољу такође су коришћени дронови, Москва је за ту акцију оптужила Кијев, али Украјина није преузела одговорност.

Инцидент на фудбалској утакмици Србије и Албаније

На фудбалском мечу 2014. између Србије и Албаније у центру пажње је био дрон који је долетео изнад стадиона Партизана у Београду, а носио је заставу Велике Албаније.

Велика Албанија је политички концепт за који се сматра да чини националну домовину већини Албанаца на Балкану, заснован на данашњем или историјском присуству овог народа на том подручју.

На застави је био двоглавни црни орао на црвеној мапи која обухвата територије Албаније, Косова, делова јужне Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Грчке.

Утакмица је прекинута када је дефанзивац репрезентације Србије Стефан Митровић скинуо заставу са дрона, после чега је дошло до вербалног и физичког сукоба међу играчима два тима.

Поред фудбалера две репрезентације, у инцидентима су учествовали и неки навијачи који су са трибинае улетели на игралиште, али и нешто већи број оних који су убацивали предмете на терен.

Утакмица је била прекинута у 41. минуту и није настављена.