Званичник НАТО-а: Став Србије према Москви могао би да се одрази на сарадњу са алијансом

Заменик помоћника генералног секретара НАТО-а Хавијер Коломина (Јавиер Цоломина) изјавио је данас у Београду да одбијање српских власти да уведу санкције Русији за сада није утицало на сарадњу Србије и алијансе, али да би то могло да се промени.

Првог дана посете Београду, Коломина је агенцији Бета рекао да би спољнополитички став Србије у контексту руског рата против Украјине могао да се одрази на сарадњу Београда са алијансом и додао да ће то зависити од тога колико дуго ће српске власти наставити да одржавају политику балансирања у спољној политици.

Коломина, заменик помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка и безбедносна питања, казао је да алијанса поштује легитимне спољнополитичке изборе Србије, али да јој у околностима рата у Украјини није лако да разуме поруке Београда.

Као пример је навео поруке које Србија шаље када у Генералној скупштини УН гласа против Москве заједно са западним земљама, а потом са Русијом потписује план консултација министарстава спољних послова две земље за наредне две године или што је и даље међу неколико земаља које имају летове према Москви.

Навео је да се НАТО до сада трудио да очува одличан ниво сарадње који има са Србијом, али да га сада није лако одржати на истом нивоу јер неке чланице алијансе критикују такав однос, сматрајући да Београд не заслужује постојећи висок ниво политичког дијалога због односа према Москви.

Заменик помоћника генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга рекао је и да Србија и алијанса имају одличну сарадњу, али да је проблем снажан наратив против НАТО-а у српској јавности.

Он је указао да се анти-НАТО расположење подстиче кроз медије и путем друштвених мрежа, и навео да у томе учествују и медији финансирани од државе.

Подршка НАТО-у у Србији је у последњих 20 година пала са више од 20 одсто на 4-5 одсто, а реторика против алијансе је повећана 800 одсто од почетка руске инвазије на Украјину, додао је.

Коломина је рекао да драстичан јаз какав постоји у Србији између одличне билатералне сарадње две стране и подршке алијанси у јавности не постоји ни у једној другој партнерској земљи, иако и у њима већина грађана није наклоњена НАТО-у.

На питање о интензивираном наоружавању Србије претходних година, Коломина је рекао да НАТО нема проблем што Србија улаже више новца у одбрану, јер алијанса и иначе подстиче чланице да то чине.

Коломина је казао да Србија последњих година пођеднкао купује оружје од западних партнера као и од Русије и Кине, иако у српској јавности постоји другачији перцепција.

Ситуацију на Косову, после повлачења Срба из косовских институција, Коломина је оценио као веома забрињавајућу и озбијну, и додао да мисија Кфор, предвођена НАТО-ом име одличну сарадњу са српским властима.

Навео је да Кфор одржава исти ниво спремности и да ће наставити да обезбеђује слободу кретања за све заједнице на Косову, и указао на потребу да обе стране покажу уздржаност, да буду конструктивне и привржене дијалогу уз посредство ЕУ.

Он је рекао и да дронове, који су прошле недеље уочени изнад објеката Војске Србије, није послао НАТО.

За Војску Србије је рекао да је веома професионална, ефикиасна и усклађена са НАТО стандардима и додао да сарадња Србије и НАТО-а, уз војни, има и веома развијен цивилни аспект.

Као пример је навео да Србија тренутно учествује у десет пројеката у склопу НАТО програма "Наука за мир и безбедност", покренутог са циљем подршке цивилној научној сарадњи.

Као циљеве посете Београду, где се састаје са министрима спољних послова и одбране, Ивицом Дачићем и Милошем Вучевићем, Коломина је навео разговоре о билатералним односима, о ситуацији у региону, укључујући кризу на Косову, и о позицији Србије према рату у Украјини.

(Бета, 09.11.2022)