Тепавац (Отворени парламент): Неопходна воља за примену и најсавршенијег скупштинског пословника (ВИДЕО)

Писањем пословника скупштине Србије предвиђају се одређене ванредне ситуације, попут заказивања седница по скраћеном поступку, али је немогуће предвидети све начине на које могу да се заобиђу правила, оценила је сарадница за парламентарна истраживања Отвореног парламента Тара Тепавац.

"То једноставно показује да ми имамо пословник који има добре и лоше стране, али какав год он био, очигледно имамо владајуће руководство на челу скупштине које налази начине да заобиђе и оне процедуре које су лепо прописане пословником", рекла је Тепавац у интервјуу за агенцију Бета.Додала је да је потребно изменити поједине делове тренутног пословника, али да је и поред "најсавршенијег пословника" неопходна и воља да се он примењује тако да обезбеди да скупштина делотворно и ефикасно врши своју функцију.

"То је улога председника скупштине, да координира рад свих органа, да се стара о томе да сви посланици имају једнак приступ својим правима, да све процедуре функционишу... Ако немамо ту вољу на челу скупштине, најсавршенији пословник нам у суштини не би помогао", казала је Тепавац.

Како је навела, за тренутни пословник се не може рећи да је у потпуности лош, али свакако постоји простор за његово унапређење којим би се решиле одређене злоупотребе и заобилажења, због чега је Отворени парламент покренуо иницијативу са тимом људи из академске заједнице и цивилног сектора, са којима су разговарали о унапређењу пословника и у законодавној и у контролној улози парламента.

Тепавац је додала да је заказивање седнице по скраћеном поступку, односно 24 сата пре њеног одржавања, "феномен" који је примећен у актуелном сазиву и истакла да се он до сада није појављивао на толико алармантан начин, иако председник скупштине по пословнику има право да тако сазове пленарно заседање.

"То је пословником предвиђено као ванредна околност. То није прописано као нешто што би требало да се користи редовно, сваки пут, као што видимо у овом сазиву и то је нешто што производи озбиљне проблеме за функционисање скупштине, што за припреме самих посланика који треба да се припреме за ту седницу, што за остале службе", истакла је она.

Према њеним речима, скупштински одбори, радна тела, секретаријат и друге службе треба да припреме ту седницу за рад, због чега такав начин функционисања скупштине и за њих представља "једну врсту ванредног стања", јер не могу да се припреме на време.

Тепавац је навела да, пошто председник парламента има право да закаже седницу у том краћем року, тиме не крши директно конкретни члан пословника, али на индиректан начин крши други члан који прописује да сваки посланик има право да предложи допуне дневног реда, које могу да се предложе најкасније 24 сата пре почетка седнице.

"У ситуацијама које видимо у овом сазиву, да се седнице заказују управо 24 сата пре почетка саме седнице, дошли смо до индиректног кршења пословника, једне врсте злоупотребе процедуре. Сада је дефинитивно јасно, после четврте седнице која се тако заказује, да (такво заказивање) дефинитивно има за циљ да спречи посланике опозиције да предложе уопште допуне дневног реда", нагласила је Тепавац.

Та околност, како је оценила, показује да постоје озбиљне тензије у самој скупштини између владајуће већине и опозиције, као и да је владајућа већина "постала алергична на плурализам", чим се опозицији не дозвољава да се расправља о нечему што неће нужно бити усвојено или стављено на гласање.

"Ми долазимо у ситуацију да очигледно у овом сазиву ни то не може да функционише и то је нешто што је јако забрињавајуће и што мора под хитно да се промени јер обесмишљава функционисање парламента и везује на неки начин руке опозицији", истакла је она.

Додала је да јако велики проценат закона који се усвајају долазе на предлог владе Србије и да то није неуобичајено, али истиче да јако мали број предлога закона опозиције уопште био разматран у пленуму, јер у тренутном тексту пословника не постоји рок по коме би председник скупштине требало да их стави на разматрање.

"То не значи да тај предлог мора да се усвоји, него само да има шансу да се о њему расправља и гласа. Ту уствари видите да је то једна од сивих зона у нашем пословнику пошто није јасно прецизиран рок. Дошли смо у ситуацију да је у неколико претходних сазива био огроман број предлога за законе, измене и допуне закона, анкетне одборе, који никада нису разматрани у пленуму", нагласила је Тепавац.

Говорећи о праву на реплику, Тепавац каже да по пословнику, посланици имају то право уколико су поменути именом, презименом или функцијом на увредљив начин, или уколико је њихов говор погрешно протумачен, као и да о коришћењу тог права одлучује председник скупштине.

Према њеним речима, за нормално функционисање посланичке заједнице у пленуму, потпуно је логично да председник скупштине има ту врсту дискреционог права.

"Оно што није логично и што свакако није добра пракса и што није у складу са функционисањем једног демократског, плуралистичког парламента како је наш осмишљен, јесте да председник то право злоупотребљава да би циљано одређеним посланицима ускраћивао реплике", навела је она.

Истакла је да би било јако тешко кодификовати пословником одређене санкције које би спречиле председника парламента да злоупотребљава то право.

Тепавац се осврнула и на скупштинске одборе, наводећи да опозиција председава у пет од 20 одбора, али да је питање колика је заправо улога председника тих одбора, јер њихова структура у потпуности копира структуру из пленума.

"Они који су владајућа већина у скупштини, имају владајућу већину и у сваком одбору, а без одлуке владајуће већине не може да се изгласа ни дневни ред, нити може да се донесе било какав оперативни закључак, што у суштини значи да председник одбора без подршке владајуће већине не може да управља радом тог одбора", рекла је Тепавац.

Оценила је да су те позиције партијске и да су поделе толико дубоке да није могуће доћи до договора ни око неких суштинских тема којима би одбори требало да помогну скупштини да има неки конкретан резултат у области којом се тај одбор бави.

Навела је и да је један од предлога Отвореног парламента да се омогући да јавна слушања могу да се организују уз подршку једне трећине одбора, што би председницима дало мало јачу улогу, као и самим одборима који су, како је додала, у суштини место где се заиста најчешће одвија рад скупштине.

На седницама се, како је додала Тепавац, одржавају велике расправе, али се припреме седница, разговор о одређеним законима, контрола функција, министарстава, стања у друштву у ствари раде кроз одборе.

"Ако ту нема добре воље посланика, да врше своју функцију у пуној мери, без обзира на то којој страни припадају, онда ви у суштини немате делотворну парламентарну контролу, а то је на штету свих нас јер долазите у ситуацију да су грађани 'закинути' за један квалитетан рад парламента и за један квалитетан рад тих одбора који могу да помогну да се неки проблеми у њиховим заједницама реше", навела је Тепавац.  

Цео видео материјал можете преузети ОВДЕ.

(Бета, 23.12.2022)