Nostalgija za svetlošću: Sunce se u najsrećnijim zemljama sveta ne podrazumeva
RTS 04.01.2023
Najveći „gušt" severnjačke zime nije zima, nego mrak. Ni ne razdani se, a već se smrkava. U decembru u Stokholmu sunce izlazi oko pola devet, a zalazi već oko petnaest do tri. Često se uopšte i ne promoli kroz oblake. Lapidarna istina da je život definisan i obojen svetlošću, suncem i mrakom, na severu je dubinski interiorizovana. Svako je toga svestan, koje god da je klase, rase, obrazovanja... Na jugu Evrope se takve lapidarnosti lako smetnu s uma; sunce, svetlost i dug dan doživljavaju se kao bogom dani.
Vrhunska švedska mudrost glasi: „Det finns inget dåligt väder, bara dåliga kläder" - „Nema lošeg vremena, samo loše odeće". I meni to beše prva lekcija u školi švedskog za dođoše. Uči se pre glagola biti. U početku mi je bilo smešno. Sneg, led, vetar, mrak... i kao nema veze. Lekciju sam naučio. Po vetru - s vetrovkom. Po kiši - s kabanicom. Po ciči zimi - u dugačkim gaćama. I pičim. U nepromočivim cipelama. „Pa nije zima ovde baš tako strašna... Brzo mi je
