Из опанака су хтеле у господске чизме, са ливада на тргове, из штала у кафиће: Самотњак са Златибора је остао нежења и због тога се горко каје
Блиц 29.01.2023
С прага ме је позвао да уђем, а комотно је и са пуним правом могао да ми покаже налево круг. У среду је било јутром, кад сам му незван и незнан, с пута који вара да води људима, отворио капију и крочио у двориште.
Мека душа златиборска, камуфлирана неуредном брадом и грубим рукама, васпитана је да широм и пред сваким отвара врата. Туга једна што мало ко на њих закуца. Била је и жељна приче, истина. Зна да прође и по десет дана да се Љубинко Марјановић (57), усамљеник из Доброселице, ни са ким познатим не поразговара очи у очи. Мислио је од мене да сам туриста, један од оних што му пролазе више куће да обиђу прераст, шупљу доброселичку стену. Сем блата које су чизме
