Bertolučijeva kontroverzna drama je i dalje uznemirujuća: „Poslednji tango u Parizu“ posle 50 godina

Povratak nekim filmovima povodom velikih jubileja može biti dezorijentišući podsetnik na prebrz protok vremena: taj film je sada star 20/30/40 godina? Kako je to moguće, kako to može biti? Zašto se i dalje osećamo mlađim nego što jesmo? U drugim slučajevima, međutim, film nosi svoje poodmakle godine na način koji mu daje potpuni smisao, a tako je i sa „Poslednjim tangom u Parizu“, koji je u bioskopima izašao 1973. U izvesnom smislu, to je i bio film napravljen