Тетовирање живота на самом себи
Данас 18.02.2023 | Раде Радовановић
Када добих задатак – да се сећам, помислих – о, да! – сећање је моја вишедеценијска тема.
Не сећање као нешто друштвено, социјално, историјско… Мемоари, дневници, путописи… већ сећање као лични, интимни чин индивидуације. Овакво „сећање“ подразумева некога коме се обраћа – Другог. Тек преко Другог настаје објективација, испољавање унутрашњег сећања. У том смислу – сећам се – уписах ја магистарске, па под старе дане докторске студије све са темом – аутобиографско писање. *** Постоји разлика у теорији, филозофији и књижевности између
