Rusija i Ukrajina: Da li je Putin pretrpeo neuspeh u ratu

Skoro devet meseci pošto je Putin počeo rat protiv Ukrajine, ruske snage doživljavaju neuspeh za neuspehom.

BBC News 24.02.2023 | Pol Kirbi - BBC Njuz

Kad je Vladimir Putin 24. februara poslao 200.000 vojnika u Ukrajinu, mislio je da će umarširati u Kijev u roku od nekoliko dana i srušiti vladu.

Posle niza ponižavajućih povlačenja, njegovi prvobitni planovi za invaziju očigledno su propali, ali za Rusiju rat još nije izgubljen.

Šta je bio Putinov prvobitni plan?

Čak i danas, ruski lider opisuje najveću evropsku invaziju posle Drugog svetskog rata kao „specijalnu vojnu operaciju".

Ne naziva je pravim pravcatim ratom u kom su bombardovani civili širom Ukrajine i koji je primorao 13 miliona ljudi da pobegne u inostranstvu ili da se raseli unutar vlastite zemlje.

Njegov proklamovani cilj 24. februara 2022. bio je da silom „demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu", nekoliko dana nakon što je priznao nezavisnost istočnih ukrajinskih teritorija pod okupacijom proruskih snaga od 2014. godine.

Zarekao se da će zaštititi ljude koji su osam godina bili izloženi siledžijstvu i genocidu ukrajinske vlade - kako glase tvrdnje ruske propagande koje nemaju osnova u stvarnosti.

Govorio je o sprečavanju NATO-a da stekne uporište u Ukrajini, a potom dodao još jedan cilj - osiguravanje neutralnog statusa Ukrajine.

Putin nikada to nije rekao izravno, ali visoko na listi njegovih prioriteta nalazilo se svrgavanje legalno izabranog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

„Neprijatelj me je proglasio metom broj jedan; moja porodica je meta broj dva", izjavio je Zelenski.

Ruske snage su dvaput pokušale da upadnu u predsedničku rezidenciju, prema tvrdnjama njegovog savetnika.

Ruske tvrdnje o ukrajinskim nacistima i genocidu nikad nisu dokazane, a ruska državna novinska agencija RIA Novosti objasnila je da je „denacifikacija neizbežno i deukrajinizacija" - praktično brisanje moderne ukrajinske države.

Ruski predsednik je godinama osporavao Ukrajini njenu državnost, napisavši u dugačkom eseju 2021. da su „Rusi i Ukrajinci jedan narod" koji korene vuče još iz poznog devetog veka.

Kako je Putin menjao ratne ciljeve

Mesec dana od početka invazije, drastično je smanjio ciljeve kampanje posle povlačenja iz Kijeva i Černigova.

Glavni cilj postao je „oslobođenje Donbasa" - što je zajednički naziv za dve ukrajinske industrijske regije na istoku, Lugansk i Donjeck.

Naterana na dalja povlačenja iz Harkova na severoistoku i Hersona na jugu, novi ciljevi Rusije ostaju nepromenjeni, iako je postigla vrlo malo uspeha u njihovom ostvarivanju.

Te promene ishoda na bojištu navele su ruskog lidera na brzopleto anektiranje četiri ukrajinske pokrajine u septembru prošle godine, nemajući potpunu kontrolu ni nad jednom od njih: ni nad Luganskom ili Donjeckom na istoku, ni nad Hersonom ili Zaporožjem na jugu.

Predsednik Putin proglasio je prvu mobilizaciju u Rusiji od Drugog svetskog rata, mada je bila delimična i ograničena na oko 300.000 rezervista.

Trenutno se vodi rat iznurivanja duž aktivne linije fronta duge oko 850 kilometara, a ruske pobede su male i retke.

Ono što je trebalo da bude brza operacija sada je razvučeni rat za koji su zapadni lideri čvrsto rešeni da mora da ga dobije Ukrajina.

Bilo kakva realistična mogućnost neutralnosti Ukrajine odavno je prošla.

Predsednik Putin je u decembru upozorio da bi rat „mogao da bude dug proces", ali je kasnije dodao da cilj Rusije „nije da okreće točak vojnog sukoba", već da ga zaustavi.

Šta je postigao?

Najveći uspeh kojim Putin može da se pohvali jeste uspostavljanje kopnenog mosta od ruske granice do Krima, ilegalno anektiranog 2014. godine, tako da više ne zavisi isključivo od mosta preko Kerčkog moreuza.

Govorio je o zauzimanju ove teritorije, koja obuhvata gradove Marijupolj i Melitopolj, kao o „značajnom uspehu Rusije".

Azovsko more, u Kerčkom moreuzu, „postalo je unutrašnje rusko more", objavio je on, istakavši da to nije pošlo za rukom čak ni ruskom caru Petru Velikom.

CCTV footage of the October explosion at the Kerch Bridge

Da li je pretrpeo neuspeh?

Mimo uspostavljanja teritorijalnog koridora do poluostrva Krim, krvavi neisprovocirani rat Rusije bio je katastrofa i za nju samu i za zemlju protiv koje je pokrenut.

Do sada je Rusija postigla vrlo malo toga sem demonstracije brutalnosti i nesposobnosti vlastite vojske.

Iako su gradovi kao što je Marijupolj sravnjeni sa zemljom, iznikli su detalji o ratnim zločinima počinjenim nad civilima u Buči, kod Kijeva, i doveli do nezavisnog izveštaja koji optužuje samu Rusiju za sistemsko državno podsticanje na genocid.

Ali vojni neuspesi su ti koji su predstavljaju Rusiju u najslabijem izdanju:

Povlačenje 30.000 ruskih vojnika preko reke Dnjepar iz Hersona u novembru bio je strateški neuspeh
Konvoj oklopnih vozila dug 64 kilometra koji je zapeo nadomak Kijeva na samom početku rata bio je logistički neuspeh
Smrt velikog broja odnedavno mobilisanih trupa u novogodišnjem ukrajinskom raketnom napadu na Makejevku bio je obaveštajni neuspeh
Potapanje najveće crnomorske ratne krstarice Moskva bilo je odbrambeni neuspeh, baš kao i spektakularni napad u oktobru 2022. godine koji je na više nedelja zatvorio most preko Kerčkog moreuza.

Ruska upozorenja Zapadu da ne naoružavaju Ukrajinu nisu shvaćena ozbiljno, dok Zapad neprestano uverava da će pružati podršku „dok god to bude bilo potrebno".

Ukrajinska artiljerija pojačana je nadmoćnim raketama Himars i obećanjima isporuke nemačkih tenkova Leopard 2.

Ali ovaj rat još nije gotov.

Borba za Donbas se i dalje nastavlja.

Rusija je ove godine zauzela grad Soledar i polaže velike nade u zauzimanje istočnog grada Bahmuta na putu do ključnih gradova na zapadu, kao i u ponovno zauzimanje teritorija koje je izgubila u jesen prošle godine.

Ukrainian troops in Bakhmut — Ukrajinski vojnici u Bahmutu

Analitičari veruju da će on želeti da proširi kontrolu nad četiri oblasti koje je proglasio delom Rusije, ne samo u Donbasu, već i nad ključnim gradovima u Zaporožju.

Ukoliko bude morao, predsednik Putin bi mogao da proširi mobilizaciju i razvuče rat.

Rusija je nuklearna sila i on je nagovestio da će biti spreman, ukoliko bude bilo potrebno, da upotrebi nuklearno oružje kako bi zaštitio Rusiju i sačuvao okupiranu ukrajinsku teritoriju.

„Svakako ćemo iskoristiti sve oružane sisteme koje imamo na raspolaganju. To nije blef", upozorio je on.

Kijev veruje i da Rusija želi da svrgne sa vlasti pro-evropsku vlast u Moldaviji, u kojoj su ruske trupe stacionirane u otcepljenoj oblasti Pridnjestrovlju na granici sa Ukrajinom.

Da li je Putin oslabljen?

Putin (70) je uložio veliki napor da se distancira od vojnih neuspeha, ali je njegov autoritet, makar van Rusije, narušen i on vrlo retko putuje preko njenih granica.

Kod kuće, ruska privreda na površini deluje kao da je uspela da preživi niz zapadnih sankcija, iako je njen budžetski deficit skočio u nebesa, a prihodi od nafte i gasa su drastično opali.

Svaki pokušaj da se izmeri njegova popularnost otežana je raznim komplikacijama.

Pobuna u Rusiji izuzetno je rizična - svako ko širi „lažne vesti" o ruskoj vojsci osuđuje se na zatvorske kazne.

Oni koji se protive ruskom rukovodstvu ili su pobegli iz zemlje ili, kao glavna opoziciona ličnost Aleksej Navaljni, završili u zatvoru.

Vladimir Putin speaks to crowds in Moscow, with the words "Together forever" at the top of the screen. — Vladimir Putin se obratio masi u Moskvi, sa rečima „Zajedno zauvek" ispisanim na vrhu ekrana

Zaokret Ukrajine ka Zapadu

Seme ovog rata posejano je 2013, kad je Moskva ubedila pro-ruskog ukrajinskog lidera da odustane od planiranog sporazuma sa Evropskom unijom, izazvavši proteste koji su ga na kraju svrgli s vlasti i doveli do toga da Rusija zauzme Krim i otpočne sa zauzimanjem teritorija na istoku.

Četiri meseca od početka ruske invazije 2022, EU je Ukrajini dodelila status kandidata i Kijev radi na tome da bude primljen što je pre moguće.

Dugogodišnji ruski lider takođe se očajnički trudio da spreči ulazak Ukrajine pod okrilje NATO, ali njegov pokušaj da okrivi zapadni savez za rat je neistinit.

Ne samo da je Ukrajina dokumentovano pristala pre rata na privremeni sporazum sa Rusijom da neće ulaziti u NATO, već je u martu predsednik Zelenski ponudio da Ukrajina ostane nesvrstana, nenuklearna država:

„To je istina i to mora biti priznato."

Da li je kriv NATO?

Zemlje članice NATO sve više šalju Ukrajini protivvazdušne sisteme da bi mogla da zaštiti svoje gradove, baš kao i raketne sisteme, artiljeriju i dronove koji su pomogli da se preokrene tok borbe protiv ruske invazije.

Ali on nije kriv za rat.

Širenje NATO je reakcija na rusku pretnju - na kraju krajeva, Švedska i Finska su podnele zahtev za prijem u članstvo zbog invazije.

Okrivljavanje širenja NATO na istok je ruski narativ koji je počeo da uzima maha i u Evropi.

Pre rata, predsednik Putin je zahtevao od NATO da vrati časovnik na 1997. godinu i povuče snage i vojnu infrastrukturu iz Centralne Evrope, Istočne Evrope i sa Baltika.

Prema njegovom viđenju, Zapad je 1990. godine obećao da se NATO „neće širiti ni centimetar na istok", ali je to ipak učinio.

To je, međutim, bilo pre pada Sovjetskog Saveza, tako da se obećanje dato sovjetskom predsedniku Mihailu Gorbačovu odnosilo samo na Istočnu Nemačku u kontekstu ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Gorbačov je kasnije izjavio da se o temi „širenja NATO-a u to vreme nije raspravljalo".

NATO uporno tvrdi da nikad nije imao nameru da šalje borbene trupe na svoje istočno krilo sve dok Rusija nije ilegalno anektirala Krim 2014. godine.