Преостало од града Крагујевца
Данас 03.04.2023 | Никола Станковић
„Сам град је, мора се признати, ружан” – Куга, Албер Ками Пробудио сам се негде пред подне, јер јутра су добра једино када се преспавају, и подигао ролетну без које би игнорисање јутара било могуће, али осетно теже.
Одшкринуо сам прозор који гледа ка западу и сео, тик уз њега, на ивицу кревета. Некада су се са тог прозора, док је још био кухињски и од дрвета, у ваздушној перспективи назирала брда у правцу Кнића, само делимично заклоњена солитерима на Малој ваги. Скроз удесно, као на длану, видео се и „Ипсилон“, у чије смо светионичко црвено светло на крову гледали током првог замрачења у првој ноћи бомбардовања. Нешто ближе у видном пољу стајала је скоро читава нова
