Медицина: Кад скенирањем пратимо како тело стари боље разумемо настанак болести

У току је највећи светски пројекат снимања људи у оквиру кога ће се мозак и тело 60.000 британских добровољаца поново скенирати како би се открили нови начини за лечење и спречавање болести.

Проучавањем начина на које тела старе, студија би могла да помогне да се предвиде особе склоније оболевању од деменције или различитих типова канцера.

Студија је већ довела до генетских тестирања људи рођених са повећаним ризиком од коронарних срчаних болести.

Био сам први добровољац који је скениран пре девет година и вратио сам се по још.

По други пут ће се анализирати све, од мог мозга, срца и очију до густине костију.

• „Старење је болест“ и то излечива, тврди научник са Харварда
• Ејџизам: Колико су старији људи у Србији дискриминисани
• Паркинсонова болест: Ново истраживање могло би да открије ране узроке
• Човек који троши милионе да би се подмладио

Као и ја, сви добровољци су део Британске Биобанке, а истраживачи из више од 90 земаља користе ову базу података за здравствене студије.

Чињеница да имате два сета изузетно детаљних МРИ снимака и снимака густине костију, начињених са неколико година размака, могло би да отвори нове могућности за препознавање и спречавање болести као што су деменција, рак и срчане болести.

Главна научница Наоми Ален рекла је за ББЦ: „Научници ће моћи да проучавају промене у нашим органима како старимо, што ће помоћи да се развију биомаркери за болести, могуће много година пре клиничке дијагнозе и симптома.&qуот;

Биће и многих других потенцијалних користи од овог истраживања.

Оно би могло да покаже ко ће најбоље реаговати на лечење и зашто делује да су неки људи много отпорнији на одређене болести од неких других, рекао ми је професор Пол Метјуз, шеф катедре за истраживање деменције на Империјалном колеџу у Лондону и председник Радне групе за снимање у Британској Биобанци.

Шта је Британска Биобанка?

Први пут покренута 2006. године, Британска Биобанка зацртала је циљ да постане најисцрпнија студија о здрављу у земљи.

Ангажовала је пола милиона одраслих, међу којима сам био и ја, да се подвргну здравственим прегледима, одговарају на питања о здрављу и начину живота, и донирају генетске узорке, како би се похранили и проучавали деценијама.

Свим учесницима је секвенциран њихов геном - њихова читава ДНК.

Део пројекта са снимањем започео је 2014. године и подразумева детаљно скенирање мозга и остатка тела.

Сви сакупљени подаци су анонимни и обично нема повратне информације за учеснике.

Какву онда корист од тога имају они, а какву ја?

Мериен Килинг (67) је то најбоље сажела овако: „Део се крије у алтруизму, то је помало као кад сте добровољни давалац крви, радите то за своју браћу и сестре људе.&qуот;

Колегиница добровољка Мери Вилсон (81) истакла је сличну поенту: „Помоћи ће будућим генерацијама и помоћи ће здравственој служби. Што дуже успете да останете здрави, то ће боље бити.&qуот;

Постоје и друге биомедицинске базе података, али оне су или мање или се не воде толико дуго као Британска Биобанка.

Она већ успева да буде од помоћи по светску медицину.

Објављено је више од 7.000 стручно одобрених студија, скоро трећина само прошле године, показавши колико се њена научна вредност временом повећава.

Истраживачи су 2018. године осмислили генетски тест за препознавање људи рођених са повећаним ризиком од коронарних срчаних болести анализирањем геномских података из Британке Биобанке.

„Ако комбинујте све ваше генетске варијације у читавом вашем геному, свака варијација за себе има мали ефекат, али кад се узму све заједно, видите да неки појединци имају прилично висок генетски ризик од добијања срчане болести или различитих облика канцера, што напросто раније нисмо могли унапред да знамо&qуот;, каже професорка Ален.

Професор Пол Елиот, епидемиолог из Школе јавног здравља са Империјалног колеџа у Лондону, рекао је да огромне количине скенова добровољаца могу да побољшају разумевање како наши гени и наше окружење утичу на ризик од болести.

„То се надовезује на способност НХС-а да прати људе кроз све њихове медицинске картоне, уз њихово одобрење, и прееминентан је пример користи коју имамо од јавно финансираних истраживања&qуот;, каже он.

Он каже да је Британска Биобанка постала „златни стандард&qуот; у свету за ову врсту студија.

Пројекат финансирају Медицински истраживачки савет, труст Велкам, Британска фондација за срце и Британска платформа за борбу против деменције.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.22.2023)