Демостат: Компанија 'МВМ' жели да види у свом власништву Дринско-Лимске хидроелектране

Хидроенергетски корпус који мађарска компанија "МВМ" жели да види у свом сувласништву су Дринско-Лимске хидроелектране којих је 11, девет великих и две мале, пише данас Демостат у свом тексту.

"О којих се 11 објеката ради, не знамо, јер ни Електропривреда Србије (ЕПС) ни Министарство енергетике нису одговорили на питања Демостата о овом случају, али како незванично сазнајемо, хидроенергетски корпус који 'МВМ' жели да види у свом сувласништву заправо су Дринско-Лимске хидроелектране", навео је портал.

У оквиру ове целине налазе се девет хидроелектрана (Бајина Башта, РХЕ Бајина Башта, Бистрица, Потпећ, Увац, Кокин Брод, Зворник, Овчар Бања и Међувршје), као и две мале хидроелектране (Врело и Радаљска Бања), а оне поседују и једну фотонапонску електрану "Брана Лазићи" у којој се струја производи соларним панелима.

Како је навео портал, надзорни одбор ЕПС-а у петак је одлучивао о предлогу да се 11 хидроелектрана извуче из ЕПС-а и пребаци у нову фирму која би била формирана заједнички са мађарском компанијом "МВМ", а о томе није обавестио јавност.

"Документ у који је Демостат имао увид и чију аутентичност може да потврди, а који је у међувремену почео да кружи и по друштвеним мрежама, приказује дневни ред за седницу Надзорног одбора Електропривреде Србије заказану за прошли петак, 18. мај, у ком се под тачком 5, тик изнад тачке Разно, штуро наводи следећа ставка: 'Информација о предлогу МВМ Гроуп, Мађарска за оснивање заједничке компаније у Републици Србији за производњу обновљиве енергије уз издвајање 11 хидроенергетских објеката из ЕЕП ЕПС АД'", навео је портал.

Према досадашњим информацијама, предлог МВМ-а, барем за сада, није прихваћен, а након што се информација о дневном реду одбора појавила у јавности, Министарство рударства и енергетика Србије саопштило је да Надзорни одбор ЕПС-а није донео одлуку о оснивању заједничке компаније и издвајању 11 хидроелектрана са мађарском фирмом "МВМ".

"Свако ко говори о отуђењу имовине ЕПС-а у јавности шири неистине и панику", наведено је у саопштењу, уз напомену да "нажалост, није ново да појединци из самог ЕПС-а лажно узнемиравају јавност и запослене", те да "треба да буде предмет истраге зашто званична документа руководства предузећа излазе у јавност са неистинитим информацијама".

Како је навео Демостат, "МВМ" је мађарска државна енергетска компанија, пандан ЕПС-у, која снабдева 70 одсто тамошњег тржишта електричном енергијом, половину привреде и све грађане гасом и између осталог, у свом власништву има нуклеарну електрану Пакш.

"Тешко је поверовати да је 'МВМ' овакав предлог ЕПС-у послао 'из ведра неба', само месец дана после ЕПС-овог преображаја у акционарско друштво, без претходних разговора са управом српске компаније и политичким руководством земље. Тим пре што ова компанија има контакте и са једним и са другим", навео је Демостат.

Подсећа се да је председник Србије Александар Вучић је још пре две године од мађарског премијера Виктора Орбана затражио да Србија добије могућност да учествује у изградњи новог блока нуклеарке у Пакшу, који гради управо "МВМ", са роком завршетка 2032. године.

Србији би по овом предлогу требало да припадне 15 одсто нове нуклеарке.

Одговор Орбана и "МВМ-а" није познат, као што за сада није познато ни шта је "МВМ" прошле недеље понудио ЕПС-у као свој удео у заједничкој компанији у коју би српска фирма унела хидроелектране.

Портал пише да стручњаци страхују да би изузимање хидрокапацитета из састава ЕПС-а могло да доведе до врло негативних последица по ово предузеће.

На питање да ли би усвајање предлога мађарске компаније значило де факто приватизацију ЕПС-а, експерт за енергетику Александар Ковачевић рекао је за Демостат да би "отуђење ове имовине довело не само до брзог банкротства ЕПС-а, већ и до врло озбиљних финансијских, стратешких и политичких проблема за Србију".

"Процес Европских интеграција би био практично обустављен за дуги период, а национална сигурност би била даље угрожена", рекао је он.

Објашњавајући тренутно стање у српској енергетици, Ковачевић је рекао да овог тренутка стварна комерцијална вредност објеката хидроенергије у Србији није позната.

"Већ тридесет година енергетска политика онемогућава да ови објекти искажу своју пуну комерцијалну вредност на европском тржишту. Прилике на том тржишту су такве да вредност ове врсте имовине знатно расте из године у годину и може се очекивати даљи раст вредности у наредних 30 година. Сврсисходна употреба ових објеката је само могућа уколико су они под сувереном контролом једног неподељеног интереса. Потребно је да Србија задржи ове објекте потпуно у свом власништву, донесе и примени нову енергетску политику и омогући ЕПС-у да ове објекте ваљано употреби", рекао је Ковачевић.

Како је казао, ЕПС и "МВМ" имају за собом деценије успешне сарадње у трговини електричном енергијом.

"Ваљана употреба хидроелектрана у ЕПС-у уз нову енергетску политику Србије је у најбољем интересу како Мађарске тако и целе Централне Европе, Украјине и Европске уније. То је најбољи начин да се повећа заједничка сигурност снабдевања Европе, омогући већа примена нуклеарне енергије и омогући далеко већа примена обновљивих извора енергије. Сваки други аранжман није довољно добар", упозорио је Ковачевић.

На питање постоје ли разлози због којих ЕПС не би могао да сам више уђе у производњу из обновљивих извора енергије, Ковачевић је одговорио одрично.

"ЕПС може имати комерцијалне прилике да финансира изградњу нових објеката за употребу обновљивих извора енергије. Врло амбициозан инвестициони програм ЕПС-а је предуслов за економски развој Србије без даљег кредитног задужења државе. Поред тога, динамична комерцијализација ЕПС-а би отворила и нову перспективу европске интеграције и знатно побољшала међународну позицију и сигурност Србије", рекао је Ковачевић.

Како пише Демостат у тексту, упитно је и зашто се у овом геополитичком тренутку отвара питање заједничког улагања ЕПС-а са мађарском државном фирмом и да ли би остварење предложеног плана заправо представљало један корак у додатном приближавању Србије Русији.

"Наиме, иза мађарске државне енергетске компаније стоји Виктор Орбан, који је стратешки партнер руског председника Владимира Путина у Европи, док компанија МВМ има дугорочне уговоре са руским Гаспромом", пише Демостат.

(Бета, 23.05.2023)