Bolna ispovest baka ane koja je u prihvatilištu za beskućnike "To je to, izbrisana sam"
Alo 27.07.2023
Pored svakodnevnih muka, briga i pokušaja da se obezbedi makar pokoji zalogaj u toku dana, krst koje siromaštvo i beskućništvo nose sa sobom jesu bojazan od osude okoline i velika sramota zbog takvog načina života.
Kako ljudi u takvoj situaciji zaista žive opisala je Splićanka Ana, čije ime je promenjeno baš zbog te sramote sa kojom, kao beskućnica, živi svaki dan. Ona je korisnica prenoćišta (odnedavno i poludnevnog boravka) pri udruženju MoST u Gundulićevoj ulici u Splitu. U šezdesetim je godinama, i za svoju situaciju ne krivi nikoga - pa čak ni sebe. Jer, od samookrivljavanja "nema hleba". Ipak, pošteno veli da smo svi za svoje greške nekako skloni da okrivimo druge:
