U koloni prognanih iz "oluje" danima je trajao hor plača Mrve hleba čuvale su se za decu, tragične sudbine naroda srce paraju

Umije se i vrati u svoje visine. Da, gore, smiri dušu planina, tuga. Ovde u Potkozarju u Prijedoru, jaukala je Krajina devedeset pete, kao i četrdeset druge. I onda... i onda... bila zbirno mesto nesreće. Mesto srpskih zbegova. Naroda umaklog od sigurne smrti. Od ustaških, onih i onih koljača. Više od pedest hiljada nesrećnih ljudi gonjenih "Olujom" slilo se u ovaj grad i okolinu. Više od hiljadu beba i dece do tri godine, bilo je u tim konvojima očajnika koji su