У колони прогнаних из "олује" данима је трајао хор плача Мрве хлеба чувале су се за децу, трагичне судбине народа срце парају

Умије се и врати у своје висине. Да, горе, смири душу планина, туга. Овде у Поткозарју у Приједору, јаукала је Крајина деведесет пете, као и четрдесет друге. И онда... и онда... била збирно место несреће. Место српских збегова. Народа умаклог од сигурне смрти. Од усташких, оних и оних кољача. Више од педест хиљада несрећних људи гоњених "Олујом" слило се у овај град и околину. Више од хиљаду беба и деце до три године, било је у тим конвојима очајника који су