Украјина и Русија: Ризик живота у суседним земљама Владимира Путина

Сауне са фронта…

Није први слоган за сакупљање средстава који би вам пао на памет у вези са ратом у Украјини.

Могли бисте да разумете да Кијев тражи од савезника дугометне пројектиле и ловце Ф-16.

Али сауне?

• Путинови инфлуенсери који профитирају од ратне пропаганде
• Раскринкан ланац трговине људима на Куби: Мушкарци присиљавани да се боре за Русију
• Јесу ли руски антиратни активисти „претња по националну безбедност&qуот; Србије

Управо је сауне украјинска војска и тражила, према Илмару Рагу, естонском режисеру и хуманитарном раднику који често путује у Украјину.

Раг сада прави мобилне сауне настале из краудфандинга осмишљене да служе стотинама украјинских војника.

Оне долазе са све тушевима и веш машинама за војне униформе, а пажљиво су камуфлиране да би биле безбедне од руске ватре.

Ако желите сауну прављену по властитој мери, има смисла распитати се за њу код Естонца.

Култура сауне је огромна у овој земљи.

А суштина је једнако у хигијени и у подстреку колико и згрејати кости по хладним зимским ноћима.

Естонска мисија са саунама

Естонски војници ретко путују било куда без мобилних сауна - подразумевајући скорашње мисије у авганистанску пустињу и Либан.

То је војна традиција која је започела пре скоро 100 година током естонске борбе против Бољшевика, кад је национална железница поставила сауну-воз близу фронта, да би трупе могле да се купају и дезинфикују после више недеља проведених у рововима.

Раг каже да је чуо да се украјински војници не купају или не скидају чизме данима или чак недељама, што објашњава зашто ми је командир са фронта код Бахмута рекао - преко Фејстајма - да су естонске сауне дар с неба.

Многи људи који живе у земљама ЕУ и НАТО на самом прагу Владимира Путина дају све од себе да помогну Украјини.

Естонија и њени балтички суседи, Летонија и Литванија, биле су деценијама под Совјетским Савезом, одмах после Другог светског рата.

Оне кажу да се саосећају са болом Украјине због инвазије Москве.

Оне су се такође обавезале на више краткорочне помоћи у односу на величину њихове економије него било која друга земља, међу њима и САД и Велика Британија - а само их Норвешка надмашује кад се урачунају и дугорочна обећања, према најновијим подацима немачког цењеног Института Кил, који прати све доприносе који се шаљу у Украјину од почетка рата.

Гедиминас Иванаускас, литвански национални шампион у „дрифту&qуот; (ауто-мото спорту који подразумева намотавање волана и проклизавања постранце при великим брзинама) возио је право до Украјине да би помогао у евакуацији цивила после првог дана руске инвазије.

Његове очи се испуне сузама кад ми говори о тамошњој патњи.

Његова жеља да помогне, његово незадовољство често спорим пристизањем међународне помоћ и његова експертиза у моторизованом свету, навели су га да преко краудфандинг кампање набави десетине возила, које потом облаже оклопним слојем у малој изнајмљеној гаражи у руралној Литванији.

Нека од њих минуциозно опрема да би служила као амбулантна кола са погоном на четири точка за украјинску војску.

• Мачке и пси инфлуенсери помажу Украјинцима да преброде рат
• Зашто расте напетост на белоруско-пољској граници
• Шта је НАТО и зашто спрема одбрамбени план од руског напада

Украјинска Међународна бригада

Али Миндаугас Лиетувнинкас, снајпериста добровољац у украјинској Међународној бригади, има другу мотивацију за помоћ ратној машинерији.

Овај поносни Литванац верује да, борећи се у Украјини, заправо штити властиту земљу.

„Морамо да зауставимо Русију сада - у Украјини&qуот;, каже ми он категорички док пакује торбе за још једну туру на фронту.

Лиетувнинкас мисли да би балтичке земље могле бити следеће ако Владимир Путин буде успешан против Кијева.

Литванија је један од бројних руских суседа у западном војном савезу НАТО.

Све ове земље упозоравају гласно, већ дуго времена, на експанзионистичке планове Кремља и намере Владимира Путина да ослаби и дестабилизује Запад.

Годинама су их савезници третирали као граничне параноичне случајеве. Више не.

Руска потпуна инвазија на Украјину дала је НАТО-у нови осећај сврхе: свеже појачано присуство у земљама савезницама које су близу Русију баш као и жељне нове чланице - ту на Путиновом прагу.

Финска и НАТО

Финска има огромну копнену границу са Русијом дугу 1.300 километара.

Одувек је одбијала да се придружи НАТО-у из страха да ће наљутити великог медведа из суседства.

Али Финци су се из свог срца предомислили кад су видели руске трупе како марширају на суверену Украјину.

То је сеизмичка промена за земљу, која се пријавила за чланство у савезу, заједно са балтичком силом Шведском, убрзо након отпочињања рата.

Био је то огроман аутогол за Москву.

Дошло је и до приметног пораста броја Финаца који се пријављују за обуку у наоружању.

Војни рок је обавезан за младе, а они потом остају резервисти до краја живота.

Огромна сенка која се надвија над Финском од њеног руског суседа сада делује злокобније, кажу ми људи.

Овај рат је имао огроман утицај на финско пословање.

Руски туризам је био вредан 630 милиона долара годишње до избијања рата.

Али као и већина земаља ЕУ које се граниче са Русијом или њеним великим савезником Белорусијом, Финска је укинула визе за путовања руским држављанима.

У снегом прекривеној Лапонији, срела сам се са власником скијашког центреа Вилеом Ахом у његовој планинској кући са погледом на руске планине.

Он ми каже да је током година засновао сјајна индивидуална пријатељства са руским посетиоцима - али сада не жели да се они врате.

Он каже да би волео да се обични Руси, поготово они који не живе у земљи, изјашњавају много гласније против рата.

„Ово мора да се заустави у Украјини&qуот;

Видно потресен кад се говори о Украјини, он инсистира да нико од нас не може да приушти да буде неангажован и незаинтересован док се крвави рат одужује.

„Не смем ни да помислим шта ће се десити ако Русија победи и Путин повећа своју моћ. Ко је следећи? Финска, Пољска, Естонија, Литванија? Он се добровољно неће зауставити на Украјини. Али ово мора да се заустави у Украјини.&qуот;

Руски председник не фаворизује само конвенционално ратовање.

Москва је често окривљена за сајбер нападе или кампање дезинформисања усмерене против Запада.

Али војни напад на било коју од земаља које је поменуо Ахо био би огромна коцка за Владимира Путина.

Све друге чланице НАТО, попут нуклеарне силе САД, Велику Британију и Француску, могли би да им прискоче у помоћ.

Али не постоји чврста гаранција за ово - на крају би свака земља била препуштена самој себи у одлуци како ће на то реаговати.

А то оставља земље које се граниче са Русијом, које, попут Летоније, имају велике етничке руске популације, прилично нервозним.

Други највећи град у Летонији, Даугавпилс, налази се 25 километара од Белорусије и 120 километара од саме Русије.

Осам од 10 људи који тамо живе код куће говоре руски, не летонски.

Већина је завршила школе на руском у Летонији.

Вести традиционално сазнају са руске телевизије, радија или портала за вести.

Одмах сам приметила одсуство украјинских застава у граду.

У остатку земље често их видите како се вијоре као знак солидарности на школским зградама, градским кућама или излозима продавница.

Иако летонски Руси ни у ком случају нису сви за Путина, људи које сам срела на улици нису желели да говоре о рату.

Одбили су да одговоре кад сам их питала да ли Русију доживљавају као агресора а Украјину као жртву.

Летонија се плаши да би Владимир Путин могао да покуша да „спасе&qуот; тамошње етничке Русе, као што је тврдио да су због тога руске оружане групе заузеле делове украјинског регион Донбас, близу Русије, 2014. године.

Забрана руских телевизија

У покушају да одсеку етничке Русе од онога што доживљава као руску пропаганду, летонска влада је сада забранила руске телевизијске канале.

Обуставила је и школовање на руском језику.

Преостали споменици из совјетског доба су срушени.

Али Летонија хода по болно танкој црти.

Циљ нових политичких мера боља је интеграција етничких Руса, али према критичарима оне су и покушај да се грађани натерају да деле владин про-западни став.

То ризикује да отуђи многе етничке Русе, упозоравају они - па чак и да их гурне право у загрљај Владимира Путина.

Ове сложености и осетљивости највероватније ће се наставити чак и након што се рат у Украјини оконча.

Живот у Путиновом комшилуку

Кад се све сабере и одузме, путовала сам 2.400 километара да бих упознала Људе који живе у Путиновом комшилуку - што је и наслов дводелног документарца који смо мој тим и ја снимили за ББЦ.

Од југа Пољске, све до најсевернијег врха Норвешке, највећи утисак на мене оставило је то колико је широк, дубок и личан утицај рата у Украјини, далеко од прве линије фронта.

А будућност је све само не извесна.

Јако много ће зависити од тога како ће се тачно сукоб окончати.

Али, након тога, какав однос ћемо имати - односно треба да имамо - са Русијом?

Шта је са сарадњом и поверењем?

Ово нису само питања за земље које сам посетила а које деле границу и велики део историје са Русијом.

То је нешто о чему ће читава Европа и сваки украјински савезник морати да размисли. Веома пажљиво.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.14.2023)