Астрономија: НАСА дочекала узорке „најопасније стене" по Земљу
Астероид Бену сматра се „наопаснијом познатом стеном у Сунчевом систему", а научници се надају да ће добити више информација о томе да ли ће ударити у Земљу у наредних 300 година.
Летелица Озирис-Рекс донела је на Земљу узорак са површине астероида Бену који се сматра „најопаснијом стеном у Сунчевом систему&qуот;.
Научници Америчке свемирске агенције (НАСА) узели су капсулу која се приземљила у пустињи у држави Јута.
Материјал у форми праха пружиће научницима више информација о астероиду Бену и о томе да ли постоје опасност да погоди нашу планету у наредних 300 година.
Отуд се овај астероид и сматра најопаснијом познатом стеном у Сунчевом систему.
- Астероид који је збрисао диносаурусе змијама је значио живот
- Астероид оставља 10.000 километара дугачак траг после судара са летелицом НАСА
- Мисија извршена: Насина летелица ударила у астероид и уништила га
Верује се да ће хемијски састав узорка открити нове информације о формирању планета пре 4,5 милијарде година, а можда и неке назнаке о постанку живота на Земљи.
Долазак на Земљу потврђен је у 8.52 по локалном времену, три минута пре прорачунате пројекције.
Контејнер величине аутомобилске гуме ушао је у Земљину атмосферу брзином од 12 километара на сат.
Топлотони штит и падобрани успорили су његово спуштање и нежно га приземљили.
„Ова мала капсула је разумела задатак&qуот;, рекао је Тим Прајзер, главни инжењер у компанији Локхид Мартин.
„Додирнуо је тло као перце&qуот;, додао је.
На питање како је прошла операција извлачења капсуле из пустиње, из научног тима рекли су за ББЦ „сјајно&qуот;.
„Плакао сам као беба када сам чуо да се падобран отворио и да следи слетање&qуот;, рекао је Данте Лаурета, главни истражитељ.
„Био је то велики тренутак за мене. Запањујуће достигнуће&qуот;, додао је.
Како је изгледало преузимање материјала
У пустињи је главно правило „чистоћа&qуот;.
Када су научни тимови стигли до капсуле њихова једина мотивација била је да је врате стерилну собу у оближњој војној бази Дагвеј.
Ако у узорку постоји једињење угљеника, онда се мора избећи мешање донетог материјала са оним са Земље.
„Чистоћа и спречавање контаминације свемирске летелице били су заиста приоритет у мисији&qуот;, рекао је Мајк Мороу, заменик менаџера пројекта. Озирис-Рекс.
„Најбољи начин на којим можемо да заштитимо узорак је да га са терена однесемо у лабораторију и што пре очистимо течним азотним гасом. И онда ће бити безбедан&qуот;, додао је.
Лабораторијски тим је раставио капсулу, уклонивши њен топлотни штит и задњи поклопац, оставивши узорак у унутрашњем канистеру.
Осматрање „свемирске планине&qуот; и неуспели покушај
Озирис-Рекс је напустио Земљу 2016. године како би испитивао астероид Бену, за који постоји јако мала вероватноћа да ће ударити у нашу планету крајем наредног века.
Било је потребно две године да стигне до ове стене широке 500 метара и још две је провео у осматрању те „свемирске планине&qуот; пре него што се у упустио у низ маневара како би се прикупио узорак са његове површине.
Претеча ове мисије је Џенезис, капсула која је 2004. године донела на нашу планету узорке соларног ветра.
Падобран се тада није отворио и капсула је ударила у тло брзином већом од 300 километара на час, пукла је и садржај је испао.
„Схватили смо шта је била грешка са Џенезисом - имао је прекидаче за гравитацију инсталиране у супротном положају&qуот;, каже Ричард Витерспун из америчке компаније Локхид Мартин, која је произвела капсулу.
- Астероид збрисао диносаурусе, а изнедрио амазонске прашуме
- Астероид ће пролетети поред Земље, ближе од неких сателита
- НАСА одлучила: Ово су астронаути који ће летети до Месеца
„Бену је оно што називамо угљеничним астероидом. Мислимо да оваква небеска теле представљају градивни материјал плането и да датирају још од настанка Сунчевог система.
„Можемо пронаћи материјале који су створили планете, елементе који су изградили нашу планету, а можда и живот на Земљи&qуот;, каже Кристофер Снид, заменик шефа одсека за узорке мисије Озирис-Рекс.
Када испусти капсулу, ова летелица НАСА упутиће се до другог астероида по имену Апопис, а очекује се да дође до њега 2029. године.
НАСА планира конференцију за штампу 11. октобра на којој ће представити прве резултате.
Мали примерци ће бити дистрибуирани удруженим истраживачким тимовима широм света.
Додатно извештавање: Ребека Морел, Алисон Френсис и Кевин Чурч
Погледајте и ову причу:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.25.2023)










