Бошњачки посланици траже увођење и босанског језика у службену употребу у РС
Посланици у Народној скупштини Републике Српске Рамиз Салкић и Амир Хуртић упутили су у скупштинску процедуру Нацрт закона о службеној употреби службених језика Босне и Херцеговине у Републици Српској, како би у том бх. ентитету и босански језик постао службени језик.
Образлажући нацрт закона, Салкић је истакао да су службени језици на државном нивоу, у Федерација БиХ и дистрикту Брчко - српски, хрватски и босански, а да то није случај у РС.
"Једино у овом ентитету имамо негирање постојања босанског језика као службеног језика", поручио је Салкић.
Он и Хуртић су истакли да је циљ нијхове иницијативе спречавање дискриминације босанског језика у РС, позивајући се на одредбе Устава БиХ и конвенцију о људским правима, који гарантују равноправност и недискриминацију било које етничке групе.
Посланик владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Народној скупштини РС Срђан Мазалица изавио је да неће бити подржан нацрт закона, јер је, како је казао, питање језика, пре свега, лингвистичко, а не политичко.
Он је оценио да, за разлику од националне припадности, која се може посматрати као субјективан осећај и једно од индивидуалних права, језик са својим садржајем и правилима спада у објективне категорије.
Према његовим речима, језик којим данас говоре сва три конститутивна народа, Срби, Бошњаци и Хрвати у БиХ, стандардизовао Вук Стефановић Караџић својом граматиком и речником.
"Зато, лингвистички гледано, може постојати само један - српски језик", оценио је Мазалица.
Додао је да се "политичким, уставним и законским насиљем не може дерогирати струка и да то нису ни помислили покушати Американци, Мексиканци, Бразилци или Аустријанци, који говоре енглеским, шпанским, португалским или немачким језиком".
"Само Бошњаци и Хрвати користе Вукову реформу да би направили себи језике, а онда их називају према свом нахођењу", нагласио је Мазалица.
Према Уставу Републике Српске службени језици у употреби у том ентитету су језик српског, хрватског и бошњачког народа.
Влада Републике Српске оспорава да се матерњи језик Бошњака назива босански и да се као такав уписује у званична документа.
Уставни суд БиХ је у својој одлуци из 2016. године закључио је да "језик бошњачког народа", према Уставу РС, неутрална одредба и да је у складу са Уставом БиХ.
Одлуком је констатовао и да се у Уставу БиХ нигде не прописује да имена језика којим говоре конститутивни народи морају бити у вези са именом конститутивног народа, већ да Устав БиХ даје право конститутивним народима и осталим да језик којим говоре назову именом каквим желе.
(Бета, 10.10.2023)
