Ni traga od ljudskosti, a ni zdravog razuma
Danas 16.10.2023 | Branislava Antović Aleksić
Sve svoje tekstove pišem, zapravo, iz vrlo sebičnih razloga.
Njima pokušavam da umirim osećaj koji me u tom trenutku muči. Skoro uvek uspe. Ovaj put, bojim se, to neće biti slučaj jer ovaj tekst pišem iz nemoći. Istinske i duboke. A ta nemoć teško može da prođe nakon par hiljada ispisanih karaktera. Druga solucija je da ne uradim ništa, a to više sebi ne mogu da dozvolim jer baš zbog nečinjenja, i to onog kolektivnog, tačnije globalnog, osećam pomenutu nemoć. Istovremeno, odlično znam da ovaj tekst ništa neće promeniti, osim