Србија добила Савет за подстицајно окружење за развој цивилног друштва

У Србији је почео са радом Савет за стварање подстицајног окружења за развој организација цивилног друштва (ОЦД).

Циљ је да се допринесе дијалогу и сарадњи ОЦД и органа јавне управе, а тиме и реформи јавне управе, као и да се цивилни сектор активније укључи у процесе доношења одлука и евроинтеграција.

"Оно што је за нас битно је што имамо мандат који нам је дала Влада Србије, да као саветодавно тело у наредних пет година, колико траје мандат овог састава Савета, можемо да радимо на конкретним темама које су дефинисане, пре свега, од стране ОЦД, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог", казао је агенцији Бета председавајући Савета и директор асоцијације ДУГА Александар Прица.

Он је навео да су циљеви Савета укључивање ОЦД у процесе доношења одлука, затим боље и транспарентније издвајање финансијских средстава из јавног буџета, када су ОЦД у питању, као и укључивање ОЦД у процесе европских интеграција.

Прица је прецизирао да Савет броји 20 чланова и то 11 представника ОЦД, укључујући и председника, као и девет из државне управе.

Помоћник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Жарко Степановић подсетио је да је Влада Србије прошле године усвојила и прву Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва за период до 2030. године са пратећим акционим планом.

"Једна од активности у акционом плану јесте била и образовање Савета за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Основни циљ Савета јесте да ОЦД и представници органа државне управе имају једну сталну платформу за вођење дијалога. Дакле, та сталност места на којем се могу размењивати идеје са стране представника цивилног друштва и, с друге стране, органа државне управе је веома важна", казао је Степановић.

Према његовим речима, цивилно друштво и јавне власти треба да имају стални дијалог, како би се учинило да различите теме које буду предлагале и ОЦД и органи државне управе дођу до изражаја.

"Оно што је још битно то је да се грађани што више укључе у процес доношења одлука односно да учествују у изради докумената јавних политика и прописа и то је такође један од циљева Савета да поспеши учешће ОЦД и преко самих организација и грађана. Наравно, све слободе удруживања су такође приоритет рада Савета, као и део који ће се односити на појединачне теме као што су на пример неформално образовање, волонтирање, социјално предузетништво, социјалне политике", навео је Степановић.

Он сматра да би Савет требало да подстакне ОЦД да постану активније, да предлажу измене закона и дају препоруке за унапређење стандарда сарадње и консултација са заинтересованим странама у креирању јавних политика.

"Ми желимо да имамо једну структурирану платформу каква је Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва која би перманентно водила дијалог са организацијама и на тај начин чула шта грађани желе, шта ОЦД желе и онда поставила на своју агенду те активности које могу да допринесу бољем развоју цивилног друштва код нас", рекао је Степановић.

Додао је да је образовање Савета једна од активности Владе Србије која је препозната и у годишњем извештају Европске комисије, као институцију сарадње са цивилним друштвом која до сада није постојала у Србији.

За Европску уније (ЕУ) основни принцип реформе јавне управе је учешће јавности у креирању јавних политика.

Шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Никола Бертолини рекао је да представници цивилног друштва који седе у Савету, треба да буду у могућности да пруже свим грађанима информације о томе шта се на Савету расправља, као и да буду у могућности да у Савету дају повратне информације о ставовима друштва.

Он је истакао да су Савет и јавне консултације о политикама "две стране исте медаље".

"Ми верујемо да је демократија важна када је у питању партиципативна демократија. Дакле, имати укључене све заинтересоване стране у друштву, бити у могућности да се учествује у развоју политика, које ће на крају дана такође бити добре за процес придруживања ЕУ, од највеће је важности", казао је Бертолини.

(Бета, 12.01.2024)