Велики кашаљ: Шта је и колико је чест у Србији

Текст је ажуриран 5. јануара 2024.

Током 23 године рада педијатарка Татјана Милошевић само три пута имала је прилику да прегледа дете оболело од великог кашља, болести против које је обавезна вакцинација.

У приватну ординацију докторке Милошевић у јуну ове године ушла је девојчица која је две недеље имала упоран, тежак кашаљ.

„Девојчица је кашљала толико интензивно да ју је кашаљ терао на повраћање.

„Пошто је био јун, мислило се да има алергију и безуспешно је лечена антихистаминицима&qуот;, објашњава Милошевић.

Докторка је посумњала да се ради о великом кашљу, што је и потврђено додатним анализама.

• Зашто већи број деце мора да прими ХПВ вакцину у Србији
• Све више људи верује да бацили не изазивају болести
• Вируси који су помогли човечанству

Велики кашаљ или пертусис је заразна болест дисајних путева изазвана бактеријом бордателом пертусис.

Четири бебе, млађе од три месеца, преминуле су од ове болести од почетка 2023. године до краја јануара ове, саопштило је Министарство здравља.

Док је током 2021. и 2022. године регистровано по пет случајева пертусиса у Србији, у 2023. је било укупно 1.342 оболелих од великог кашља, а у јануару су откривена 253 случаја.

Највећи број оболелих су тинејџери узраста од десет до 14, односно од 15 до 19 година.

„Један од разлога повећања броја оболелих је и пад обухвата, како вакцинацијом са три дозе у првој години живота тако и ревакцинацијом вакцинама са компонентом против пертусиса&qуот;, навело је Министарство здравља.

Број случајева расте и у Хрватској и Црној Гори.

Докторка Милошевић објашњава да ова деца могу да буду угрожена јер један посто оболелих одојчади умире од ове болести.

Иако је вакцинација против пертусиса обавезна у Србији, што значи да деца током првих шест месеци треба да приме три дозе вакцине, постоји одређени проценат најмлађих који није имунизован.

Из Института за јавно здравље кажу да од 2020. до 2022. године није достигнут циљ да 95 одсто деце буде вакцинисано.

Обухват вакцинацијом био је најмањи у Београду, где је вакцину примило 85,8 одсто деце.

Велики кашаљ код деце

Велики кашаљ се преноси капљичним путем, а први симптоми настају седам до десет дана после инфекције.

Симптоми су: температура, цурење носа и кашаљ који се развија у нападе праћене зацењивањем, а који код беба могу изазвати и недостатак ваздуха, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београд.

Како кашаљ може бити симптом и других стања, болест може да остане непримећена пре свега код старијих, објашњавају саговорници ББЦ на српском.

„Успели смо да пертутис, који је некада био велики здравствени проблем, сведемо на скоро заборављену болест, али смо се сувише опустили.

„Тако је надзор над овом болешћу постао слабији, и један број случајева остаје нерегистрован&qуот;, каже доктор Драгослав Поповић, консултант за јавно здравље који сарађује са више међународних организација.

Према подацима Светске здравствене организације, почетком 1980-их регистровано је више од милион и по оболелих, док је током 2022. године откривено око 60.000 случајева великог кашља у свету.

Од пертусиса обично оболевају најмлађа деца која нису стигла да приме све неопходне дозе вакцине, као и тинејџери и одрасли код којих је ослабио имунитет претходно стечен вакцинацијом.

Докторка Снежана Рсовац из Универзитетске дечје клинике Тиршова објашњава да деца велики кашаљ обично добијају од родитеља или других старијих особа у околини.

Како је дечији организам мањи, њему је и најпотребније да буде заштићен од болести вакцинацијом, истиче докторка за ББЦ.

„Најизраженије позитивно дејство вакцине је код деце која подлежу редовној вакцинацији од другог месеца, јер их вакцина чува од тешких облика пертусиса.

„Пертусис је на почетку праћен високом температуром, а потом се може појавити јак кашаљ који иде до зацењивања, прекида дисања и све то јако исцрпљује организам&qуот;, каже Рсовац.

Додаје да није необично да бебе заврше у болници због пертусиса и подсећа да је пре неколико година одојче преминуло у Тиршовој због ове заразне болести.

Неке од компликација пертусиса укључују и запаљење плућа, конвулзије и енцефалопатију.

Велики кашаљ код одраслих

Вакцина против великог кашља даје се у склопу петовалентне вакцине која штити и од других болести.

Снежана Рсовац каже да вакцина пружа заштиту од 85 до 90 одсто, што значи да „од 100 деце 90 при контакту са бактеријом бордателом неће имати никакав симптом, док ће десет имати.&qуот;

Заштита коју вакцина пружа, додаје, у просеку траје 11 година „а после тога, свако од нас, па и током адолесценције може да оболи&qуот;.

Пацијенткиња докторке Милошевић била је вакцинисана, и због тога је, каже она, имала лакши облик болести, који је успешно лечен антибиотицима.

Извештај о имунизацији Института за јавно здравље Србије показује да је 2021. године прву дозу вакцине примило више 95 одсто деце у 12 округа, што је био циљ, док је обухват мањи од 90 регистрован у два округа.

Поред Београда, мањи проценат деце вакцинисане првом дозом забележен је и у Зајечару.

Драгослав Поповић каже да је и у свету приметан пад у броју вакцинисане деце.

Поред мањег броја вакцинисане деце, на већи број оболелих утицао је и тип вакцине која се даје, додаје.

„У једном тренутку одлучили смо да променимо тип вакцине како бисмо имали што мање нежељених реакција које могу да прате вакцинацију.

„Међутим, потврђено је старо правило да нема бесплатног ручка, јер имунитет који се развија након ове вакцине није комплетан, односно потребно је више ревакцина да би се одбрамбени механизам задржао&qуот;, каже Поповић.

Татјана Милошевић додаје да од прошле године деца која крећу у школу примају још једну дозу вакцине против великог кашља, што ће им омогућити да буду дуже заштићена.

У појединим земљама поред деце вакцину против кашља примају и одрасли како би се створио заштитни бедем око најмлађих.

Тако се у Немачкој и Великој Британији вакцина против пертусиса даје трудницама током последња три месеца трудноће.

Имунитет који се развија код мајке после вакцинације преноси се преко плаценте на бебу која тако постаје заштићена до времена док не прими све потребне дозе вакцине.

У Француској се, на пример, одмах по рођењу бебе вакцина даје и члановима породице и другима које непосредно брину о детету, додаје Милошевић.

Епидемија и у Хрватској

Хрватски медији преносе да је епидемија великог кашља или хрипавца, како га називају, захватила приморски град Сплит и главни град Загреб.

У Сплиту је тренутно 125 заражених, који су лабораторијски потврђени, али епидемиолози сматрају да је оболелих више, јавила је Хрватска радио-телевизија.

Међу зараженима је 17 беба.

Исти извор наводи и да се хрипавац сада шири и Загребом.

Вакцина против великог кашља

У јеку пандемије ковида-19, током 2020. и 2021. године, значајно мањи број деце примио је све обавезне вакцине.

Извештај Института за јавно здравље показује да је број вакцинисане деце повећан 2022. године за скоро све вакцине, али да је и даље у појединим местима далеко од постављених циљева.

Драгослав Поповић каже да је поред пандемије, велики проблем у вакцинацији деце био и одлив педијатара из државних установа последњих година.

„У државним установама немамо довољно педијатара, а у приватним они нису овлашћени да дају вакцину, што је проблем који се мора решити.

„Уз то, не постоји електронски систем који би сваком лекару који долази у контакт са дететом одмах показао ако је дете пропустило неку од вакцина, тако да може одмах да се реагује и у приватној и у државној установи&qуот;, каже Поповић.

Татјана Милошевић наводи да родитељи не вакцинишу децу из страха и да се са њима мора више разговарати.

„Бомбардовани разним информацијама, појединим родитељима је лакше да не вакцинишу децу него да размишљају шта ће да се деси.

„Као и сваки лек, и вакцина може да има нежељена дејства, али да ли сваки пут када пијемо неки лек или када деци дајемо антибиотик читамо нежељена дејства, или узимамо оно што нам помаже и спасава живот&qуот;, каже она.

Снежана Рсовац закључује да педијатри неће дати вакцину деци која због урођених болести не би смела да је приме.

„Међутим, да бисмо заштитили и ту децу, треба да вакцинишемо здраву децу&qуот;, каже она.

Министарство здравља позвало је на вакцинацију истакавши да је „најзначајнија превентивна мера у овом моменту да се правовремено обави вакцинација против пертусиса одојчади која су навршила два месеца, али и имунизација све остале невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце&qуот;.

Погледајте и овај видео: Вакцине које су помогле човечанству

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.02.2024)