Globalna civilizacijska inicijativa - inicijativa za razvoj, a ne za sukob civilizacija
Globalna civilizacijska inicijativa (GCI), koju je u martu 2023. godine predstavio kineski predsednik Si Đinping predstavlja inicijativu za razvoj, a ne za sukob civilizacija, ocenio jennaučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić. U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Mitić je ocejio da je ta Inicijativa izazvala interesovanje i vrlo brzo dobila i značajnu podršku od strane Visokog predstavnika UN-a za Alijansu civilizacija Migela Anhela Moratinosa, koji se založio za njenu blisku koordinaciju sa Ujedinjenim nacijama.
Inicijativa poziva na poštovanje različitosti civilizacija, na pravo na različite puteve ka modernizaciji i na razmenu međuljudskih iskustava. U suštini, ona uvažava pravo država da zadrže svoje tradicionalne vrednosti umesto da moraju da se povinuju onima koje Zapad pokušava da predstavi kao univerzalne, ukazao je autor.
Privlačnost ove poruke, prema Mitićevim rečima, posebno je velika u Aziji jer je niz azijskih zemalja stvorio sopstvene modele razvoja i modernizacije, koji nisu uvek harmonizovani sa zapadnim normama i "poretku zasnovanom na pravilima".
Predsednik Si je, u jasnoj referenci na Zapad, pozvao na uzdržavanje od "nametanja drugima sopstvenih vrednosti ili modela", "od izazivanja ideoloških konfrontacija" ili od nametanja "osećaja superiornosti", naveo je autor.
Iako je predložena pre tek godinu dana, vidljiva je sinergija Globalne civilizacijske inicijative sa Globalnom razvojnom inicijativom i Inicijativom "Pojas i put", ukazuje se u tekstu.
U zemljama Centralne Azije, Kina je uložila značajne resurse za školarine, tehničku pomoć i vokacione treninge putem svojih Luban radionica, osnovanih po Lu Banu, ocu kineske arhitekture, koji je živeo u 6. veku i bio pronalazač osnova za mnoge instrumente koji se koriste u građevini. U sklopu toga najavljeno je 5.000 seminara i radionica iz raznih profesionalnih oblasti za državljane iz Centralne Azije.
Prvi samit Kina-Centralna Azija u maju 2023. godine nije održan bez razloga u Sijanu, kao polaznoj tački nekadašnjeg Puta svile. Na samitu su najavljeni infrastukturni projekti poput autoputa Kina-Tadžikistan kroz Pamirski plato, naftovoda Kina-Kazahstan, te nastavka razvoja železničke linije Kina-Evropa koja Evroaziju povezuje po uzoru na nekadašnje sisteme karavana, podseća se u tekstu.
Istovremeno su, dodaje se, zemlje Centralne Azije pozvane da učestvuju u zajedničkom programu "Kulturnog puta svile", "Festivala mladih Centralna-Azija Kina", zajedničkih programa akademske razmene, programa arheoloških ekspedicija i projekata zaštite kulturne baštine.
Početkom 2024. godine, ljubitelji fudbala širom sveta mogli su da uživaju u slikama sa otvaranja i zatvaranja Afričkog kupa nacija, održanog u u Abidžanu, najvećem gradu Obale Slonovače. Domaćin je trijumfovao u finalu i osvojio po treći put Afrički kup nacija. Međutim, jedan od velikih pobednika bila je i takozvana "stadionska diplomatija" Kine. Naime, velelepni Olimpijski stadion Epimbe u Abidžanu dizajnirale su i izgradile kineske kompanije.
Zaista, "Stadionska diplomatija" je spoj kineskih inicijativa, od Pojasa i puta i Globalne razvojne inicijative, do Globalne civilizacijske inicijative, jer na najbolji način uvažava ne samo pasioniranost Afrikanaca fudbalom, povezuju ih međusobno i sa ostatkom sveta, već i ostavlja trajne pozitivne posledice koje izgradnja stadionske infrastrukture ima za razvoj i ekonomiju afričkih zemalja.
U okviru "stadionske diplomatije", Kina je do sada izgradila preko 100 stadiona u Africi, a samo za ovogodišnji turnir tri od šest na kojima su se igrali mečevi.
Očekivano, vodeći američki analitički centri nisu s radošću dočekali Globalnu civilizacijsku inicijativu. Smatraju da je njen cilj da ugrozi ono što oni nazivaju "univerzalnim vrednostima", odnosno njihovo viđenje demokratije i ljudskih prava.
Atlantski savet u svojoj kritici inicijative ocenjuje da ona predstavlja deo napora da se "ugrozi američka globalna dominacija". Kao da ne shvataju da svet više ne živi u devedesetim godinama prošlog veka, pod prevaziđenim ideološkim matricama američkih politikologa Fransija Fukujame i Samjuela Hantingtona koji su obeležili početak post-hladnorativskog perioda, zaključio je autor.
(Beta, 15.03.2024)
