Мајка ћерки које нема више: Да сам знала, загрлила бих те и никада те пустила не бих

Уторак је. Питаш: мама, могу ли да изађем да играмо одбојку, долазе Милица и Теодора? Биће ту и Марија и Лука, 15 је сати. Они ти звоне на вратима, ти излазиш. Да сам само знала да те јако загрлим, да те не пустим, никада те не пустим. 16:30. Чујем јаук, вику, дозивање мене… Ноге клецају, схватам да се нешто догодило. Трчим, ноге се грче, тело одузима. И видим како непомично лежиш у каналу покрај пута. Јака сам, морам, само да ти будеш добро…. Тренутак када