Majka ćerki koje nema više: Da sam znala, zagrlila bih te i nikada te pustila ne bih

Utorak je. Pitaš: mama, mogu li da izađem da igramo odbojku, dolaze Milica i Teodora? Biće tu i Marija i Luka, 15 je sati. Oni ti zvone na vratima, ti izlaziš. Da sam samo znala da te jako zagrlim, da te ne pustim, nikada te ne pustim. 16:30. Čujem jauk, viku, dozivanje mene… Noge klecaju, shvatam da se nešto dogodilo. Trčim, noge se grče, telo oduzima. I vidim kako nepomično ležiš u kanalu pokraj puta. Jaka sam, moram, samo da ti budeš dobro…. Trenutak kada