ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: Звона за спавање
РТВ 07.04.2024 | РТВ(Илија Туцић)
НОВИ САД - На крају зиме, једна од обавеза сваке домаћице, била је да сакупи, у врелу воду потопи и опере оне силне флаше и тегле, у којима се од септембра чувао кувани парадајз, пекмез и туршија. Онда би се крајем лета, посуде изнова пуниле. Па опет празниле... Ритуал без краја, као потврда библијског, цикличног рачунања, у којем све има своје време. Оно када се рађа и умире, сеје и жање. Или време у којем се – кува парадајз.
Ову светковина у част породичне свакодневице, призивам у тренутку док пролазим оном парадном кружницом градског епицентра, којег чине Дунавска, Змај-Јовина, па улицом Модене низ Булевар и коначно лево кроз парк, од бронзаног Ђуре до Јаше Томића. Унутар овог круга и пре једног века врило је као у котлу. И раније од тога. Данас њиме пролазиш додирујући рамена пролазника. Биће несумњиво тако и после нас. Колико пута се овај пулсирајући животни круг пунио и празнио?
