Еуро 2024: Шпанија против Енглеске за титулу и успомене ББЦ Селекторске комисије

Свашта би човек очекивао да види на Европском првенству у фудбалу, али навијача са витешким штитом у рукама… Тешко.

А онда је на сцену ступио старији мушкарац у оделу попут енглеске заставе и, са све црвено-белим штитом у рукама, ноншалантно чекао на пасошкој контроли берлинског аеродрома.

Град се у том тренутку увелико припремао за финале Европског првенства између Енглеске и Шпаније, заказано за 21 час на Олимпијском стадиону.

Групице навијача у црвеним и белим дресовима могу се видети по центру града и кафићима, али се права фудбалска атмосфера тек очекује у току дана.

„Очекујем добар меч, надам се да ће бити узбудљиво и да ће Шпанија победити&qуот;, каже 19-годишња Паула Васкез из Шпаније за ББЦ на српском.

Голове ће, наводи, постићи Ламин Јамал, за ког каже да ће бити „следећа легенда светског фудбала&qуот;, Алваро Мората, а могао би да допринесе и Дани Олмо.

• Суперзвезда је рођена - Ламин Јамал
• Стојковић остаје селектор Србије: „Ситнице су одлучиле на ЕП&qуот;
• Еуро 2024. бројке и утисци: Више од 100 голова, Србија само један, Јамал вундеркинд
• Утицај (гео)политике на Европско првенство у фудбалу

Тридесетпетогодишњи Тим из Блекпула такође очекује три поготка, али у мрежи Шпанаца, и то Фила Фодена, званично најбољег фудбалера Премијер лиге у претходној сезони.

Његов пријатељ из позадине за то време довикује име Џуда Белингема, суперзвезде Реал Мадрида, истичући да ће он бити тај.

„Енглеска побеђује, фудбал се враћа кући&qуот;, наводи Тим за ББЦ на српском, алудирајући на чувену песму енглеских навијача.

Финале може да почне.

П.С. На њему ће бити и неколико шкотских навијача - купили су, кажу, карте много пре него што су сазнали да ће у финалу играти њихови велики ривали из Енглеске.

„Шпанија побеђује&qуот;, каже један од њих уз осмех за ББЦ на српском.

Од Аугзбурга до Берлина - месец дана извештавања са ЕП

Слике у оку

Слободан Маричић, ББЦ новинар

Слика прва - нада

Неколико десетина навијача испред хотела Максимилијан у Аугзбургу нестрпљиво чека да се појаве репрезентативци Србије.

У првом реду деца, у другом одрасли.

Дошли су из разних крајева Немачке и Европе, надајући се да ће уживо, на само метар или два, видети оне које иначе виде само на телевизији.

У очима им се јасно оцртавала нада да ће неки застати и потписати им тај реквизит који тако чврсто стежу у рукама, а било их је разних, од дресова до блокчића.

Наду је заменила доза разочарања, кад су фудбалери само ушли у хотел.

Александар Митровић им је махнуо.

Слика друга - сузе

Неколико хиљада навијача испред стадиона у Аузгбургу, пред први тренинг орлова у Немачкој и једини отворен за јавност.

Ред је огроман, многи су чекали и више од сат времена да уђу.

А на лицима опет нада.

Група тинејџера окупила се око тунела из ког играчи треба да изађу на терен, што значи и велику борбу за што бољу позицију.

Две девојке крећу са јецајима када им је Душан Влаховић вратио потписан дрес Јувентуса, док Турци са трибина скандирају Душану Тадићу.

Ја на атлетској стази, тик уз терен, на само метар или два од оних који иначе само на телевизијском екрану трче по зеленом терену.

Слика трећа - контраст

Тишина Аугзбурга, где је репрезентација Србије била смештена и где после 22 часа на улицама готово да нема никога.

А онда бука и врева Минхена пред меч Шкотске и Немачке којим је турнир отворен.

Хиљаде Шкота у килтовима, који певају и зезају се по граду - неколико њих и усред велике фонтане у једној од централних градских улица.

Кажу да ће Србија победити Енглеску, само је питање да ли са три или више голова.

Слика четврта - ред 14, седиште 30

Улазак на стадион Шалкеа у Гелзенкирхену пред меч са Енглезима.

Ау, па ја сам на Европском првенству.

• „Само дајте све од себе&qуот;: Дочек фудбалера Србије у Немачкој
• Иза кулиса првог тренинга Србије у Немачкој: И Турци уз „орлове&qуот;
• Европско фудбалско првенство у Југославији 1976: Трагично полуфинале и „најпознатији пенал у историји&qуот;
• Србија показала зубе Енглезима, али доживела пораз

Дресови као семафор за расположење

Грујица Андрић, ББЦ новинар

Боба ми је предао палицу.

Првог дана у Минхену дочекале су ме хиљаде турских навијача који су у центру града славили победу над Грузијом.

Сирене аутомобила биле су главна музика те вечери, док су бициклисти негодовали због закрчених стаза.

Тада су и шансе Србије да прође групну фазу, попут Минхена, биле живе, што се видело и по еуфорији српских навијача пред утакмице са Словенијом и Данском, када је централни Маријенплац био препун дресова орлова.

Осокољени добрим издањем и тесним поразом против Енглеске у првом колу, очекивали су да би екипа Драгана Стојковића коначно могла до елиминационе фазе једног турнира.

Вечери и боје градских улица, мењале су се у складу са резултатима на семафорима широм Немачке, а непрестано пуне градске пивнице навијале су за домаћина Немачку.

Семафор на крају није био савезник Србије, па је нестао и ентузијазам и црвени дресови орлова са градских улица.

Из Баварске ме је испратило мирно јутро, таква је била и вожња ка аеродрому.

Без песме, уз звук точкова кофера.

Стигли смо на последњу станицу.

• Србија ишчупала бод против Словеније у 90+5. минуту, Данска отежала 'орловима'
• „Да ваља - не ваља&qуот;: Како су навијачи видели реми Србије и Словеније, и како могу даље
• Лабудова песма Југославије у квалификацијама, данска епопеја на ЕП у фудбалу 1992.
• Србија испала са Европског првенства, Словенци за историју
• „Туга, чемер, јад“ и мало мира да се обиђе град: Српски навијачи дан после краха у Немачкој

Од јапија до ласица

Немања Митровић, ББЦ новинар

Франкфурт, место где земља и небо комуницирају путем више десетина небодера, био је неколико дана мој домаћин током Европског првенства у Немачкој.

Шетајући овим градом на реци Мајни сретао сам разне људе - од 'јапија' на тротинетима, преко бескућника и овисника на тротоару око железничке станице и шире, до навијача различитих репрезентација.

Последњих је вероватно тих дана било највише, посебно Словенаца и Португалаца чије су репрезентације играле утакмицу осмину финала на Франкфуртер Арени, дому бундеслигаша Ајнтрахта.

На овом стадиону, ушушканом у шуми на периферији Франкфурта, успео сам да видим неуспешно изведен пенал Кристијана Роналда, али и Бењамина Шешка како пропушта прилику за историју и улазак у легенду.

На крају су Балканци погнуте главе напуштали трибине, где су однели убедљиву победу, као и тог дана на улици, док су навијачи земље са Пиринејског полуострва славили пролаз у наредну рунду.

Стигао сам да посетим и родну кућу Јохана Волфганга Гетеа, додуше од темеља изграђену после Другог светског рата, пуну намештаја његових родитеља, каљавих пећи и књига.

На извору сам успео да пробам наводно оригинални хот дог - франкфуртер, а веровали или не, накратко сам се подружио и са ласицом коју сам видео на крову суседног објекта док сам затварао прозор хотелске собе.

Последњи фудбалски поздрав са Франкфуртом имао сам у четвртфиналном сусрету Немачке и Шпаније.

У поподневним часовима град је поново навијачки процветао, а величанствена фан зона покрај Мајне затворена услед испуњеног капацитета.

Забринутост Немаца напослетку је прерасла у тугу, док су малобројни Шпанци славили.

Уморан, али испуњен, заокружио сам ову авантуру, пуну невероватних сцена и ситуација, које ће ми заувек остати у сећању.

За прво новинарско и животно искуство овог типа - брутално.

• Дневник из воза: Баварске кобасице, викинзи и мајор Том
• Кроз мостове и небодере Франкфурта на Мајни
• Еуро 2024: Писма из Франкфурта и епизода ласица, пантери и металци
• Дизелдорфу у походе са Енглезима и Швајцарцима

---

Шпанија и Енглеска - пут до финала

Моћна „фурија&qуот; се пред почетак Еура није високо котирала на листи оних који би могли до трофеја.

Смена генерација одрадила је своје, говорили су фудбалски стручњаци.

Нема више Ћавија и Инијесте, неких од најбољих везних фудбалера у историји, на голу нема Икера Касиљаса, а ни шпиц више није тако оштар као пре.

Међутим, када је почео турнир, Шпанци су убедљивом и лепршавом игром добијали утакмицу за утакмицом, освајавши срца многих љубитеља фудбала.

Ко није острашћено навијао за репрезентацију сопствене земље, био је уз млади шпански тим.

Пре свега уз 16-годишњег Ламина Јамала, који је у међувремену „оматорио&qуот;, па сада има читавих 17 година, потом и Данија Олма ког су навијачи Динама из Загреба дуго гледали у дресу „модрих&qуот;, а добар је кандидат за најбољег играча турнира.

У групи Б, Шпанци су прво победили Хрватску, па донедавног европског првака Италију, затим и Албанију, обезбедивши прво место.

Потом су у нокаут фази редом падали Грузија, Немачка и Француска.

На другој страни терена биће Енглези, иза којих је прилично буран турнир.

Прво, тим пун великих имена значио је пред турнир и аутоматску пол позицију у дебатама ко - на папиру - заслужује трофеј.

Управо је и то био проблем, папир није исто што и терен.

Белингем, Фоден, Хари Кејн, Букајо Сака и други суперстарови се нису баш показали и Енглеска се током читавог турнира поприлично мучила.

Прво у мечу против репрезентације Србије, који је добила 1:0, али је потом ремизирала и против Данске и против Словеније.

У нокаут фази, прво су голом у надокнади времена победили Словачку - и то каквим, Белингемовим маказицама, потом су на пенале прошли Швајцарску, а затим Холандију, такође голом после 90. минута.

Сада се надају да ће, после пораза од Италије на пенале у финалу претходног Европског првенства, фудбал коначно „доћи кући&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.14.2024)