„Увод у вишу средњу класу": Српски стрип инспирисан кризом трошкова живота

Кажу да су очи огледало душе, али чини се да се фрижидер последњих година намеће као огледало џепа.

Са почетком руске инвазије на Украјину фебруара 2022. године, раст трошкова живота погодио је многе земље.

У Србији, стопа инфлације је била међу највишима у Европи, а њен главни покретач била је цене хране.

Да све мање стаје у потрошачку корпу приметила је и тридесетогодишња Миља Шијакињић, стрип ауторка и креативна директорка у једној београдској маркетиншкој агенцији.

„Људи одувек користе статусне симболе да би ставили до знања да су другачији, ако не и 'бољи' од већине, али их је раст цена банализовао&qуот;, каже Шијакињић за ББЦ на српском.

„Међутим, имам осећај да су се са растом трошкова живота појавили нови статусни симболи, попут маслаца, или авокадо тоста - то је апсурдно&qуот;, додаје.

• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;
• Пензионерске картице у Србији: „Ако бар мало уштедимо - биће одлично&qуот;
• Социјално становање у Србији, решење које ствара нове проблеме

Инфлација у Србији достигла је врхунац у марту 2023. године, када је износила 16,2 одсто.

Те године, Србија била међу првих пет земаља у Европи са највећим издацима за храну, безалкохолна и алкохолна пића, и дуван у односу на зараду, показују подаци Републичког завода за статистику.

Маслац као инспирација

Идеја да почне да црта о кризи трошкова живота задесила је Миљу једног, „наизглед сасвим обичног дана, који није претио да буде инспиративан&qуот;.

Било је то пред крај 2023. године, присећа се ауторка.

„Ушла сам у супермаркет, и приметила да су одређене марке маслаца заробљене уређајима за спречавање крађа, које смо до тада виђали на скупом вину.

„То ме је потпуно поразило&qуот;, прича Шијакињић.

Али јој је и дало идеју да нацрта оно што је назвала „класном пирамидом по маслацу&qуот;.

„Најобичнији намази, које једемо са хлебом, указују на све веће разлике које нас деле&qуот;, примећује Шијакињић.

Иако се ограђује да није социолошкиња, већ пажљива посматрачица света око себе, каже да је колекцију стрипова замислила као својеврсни „уџбеник социологије за 31. век&qуот;.

„Тражила сам одступницу - помогло ми је да се замислим како би изгледао поглед на данашњицу из будућности&qуот;.

Неке од стрипова које од 2017. године објављује на Инстаграм страници Садмицс, Шијакињић је недавно представила на изложби „Увод у вишу средњу класу&qуот; у Бази културних збивања у Београду.

Како живи средња класа у Србији и зашто је то важно

Друштвене класе постоје у свим савременим друштвима, каже социолог Слободан Цвејић, професор на Филозофском факултету у Београду, који се посебно интересује за друштвене неједнакости.

„Већина људи прави разлику између више, средње и ниже класе&qуот;, указује у изјави за ББЦ.

Одлика класе нису само примања, него пре свега „улога у друштвеној организацији рада&qуот;.

„Средњу класу чине образовани људи запослени у државном и приватном сектору.

„За њих се, у уређеним друштвима, очекује да могу да приуште више од основних потреба&qуот;, и зато је квалитет живота средње класе попут лакмуса за економско стање у друштву, објашњава Цвејић

Раст цена је „последњих година довео део средње класе у Србији 'на ивицу сиромаштва'&qуот;, каже.

„Њихове плате нису испратила раст цена, али они и даље обављају друштвену улогу средње класе, иако не живе добро&qуот;, закључује.

• Интервју петком: Стрип аутор Александар Зограф о причама из Другог светског рата пронађеним на бувљој пијаци
• Дневник емиграције: Београд очима руског стрипаџије

Фрустрацију, коју је осећала због пада квалитета живота, али и чињенице да неки људи „потрошачке навике сматрају врлином самом по себи&qуот;, Шијакињић је преточила у читав низ стрипова.

Кроз њих се дотиче не само прехрамбених навика, већ и путовања, вежбања, скијања, па чак и избељивања зуба.

Иако поједини 'облачићи' у стриповима имају призвук прозивке, каже да није имала намеру да било кога увреди.

„Свака сличност са стварним догађајима је случајна&qуот;, каже са широким осмехом.

„Хумор је такав - мора мало да пецне, иначе не ради!&qуот;, додаје ауторка.

Колико је живот у Србији поскупео?

Глобална криза трошкова живота, која је почела 2020. растом цена током пандемије ковида, ушла је у четврту годину.

У многим земљама, као и у Србији, потрошачке цене су непрекидно расле, а куповна моћ опадала.

Више од 56 одсто домаћинстава у којима живе млади је осетило погоршање у приходима током пандемије, показало је истраживање Владе Србије из 2021. године.

Баш када је светска привреда полако почела да се опоравља, Русија је у фебруару 2022. отпочела инвазију на Украјину, што је довело до скока цена енергената, а последично и хране.

У 2023. години, цене намирница у Србији су у просеку биле 12.1 одсто више него 2022.

Само у последње две године, број сиромашних у Србији се удвостручио, а сваки осми становник живи у апсолутном сиромаштву, са мање од 12.000 динара месечно, последње је истраживање Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ).

То је око 800.000 људи - или отприлике половина становника Београда, односно, два и по Нова Сада, другог по величини града у Србији.

Колико зарађују и на шта троше грађани Србије

Осим по ценама хране, безалкохолних и алкохолних пића и дувана, у односу на зараду, по чему је била у европском врху, Србија је 2023. била и земља са највећим издацима за комуникацијске услуге, као што су телефон и интернет, подаци су Републичког завода за статистику.

Према последњим доступним подацима, просечна нето зарада у Србији у мају 2024. била је нешто више од 100.000 динара.

Просечна нето зарада је, наводи РСЗ, за период јануар-мај 2024. године у односу на исти период прошле године, већа за 15,2 одсто номинално, односно 9,4 одсто реално.

Медијална зарада је била 77.928 динара, што значи да је половина запослених остварила зараду до наведеног износа.

Србија је била и међу најскупљим земљама у региону Југоисточне Европе по средствима која треба издвојити за хотеле и ресторане, према подацима РЗС.

Поскупљења су обележила и прву половину 2024. године.

Недавно су поново поскупели су гориво, алкохол кафа, дуван и још неки акцизни производи.

Цена струје у Србији и даље је међу најнижима у Европи, али је између септембра 2022. и маја 2024. године коригована чак пет пута.

• 1. септембра 2022. цена је порасла шест одсто
• 1. јануара 2023. поскупела је осам одсто
• 1. маја 2023. поскупела је осам одсто
• 1. новембра 2023. струја је поскупела још осам одсто

То је повећање од око 34 одсто за само 13 месеци, пише специјализовани портал Балкан Греен Енерги Невс.

Индустријска струја још једном је поскупела 1. маја 2024, и то за осам одсто, али су из Електропривреде Србије у јуну саопштили да се не очекују нова поскупљења до краја године.

Погледајте видео: Шта су просечна, медијална и минимална плата

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.02.2024)